ZAPAD ZBOG POLITIČKIH INTERESA ĆUTI O KRIMINALU NA KOSMETU

Kosovsku mafiju pokriva CIA

Frustrirajuće za Zapad jeste to što Sjedinjene Države, preko kancelarije na Kosovu, ometaju borbu protiv organizovanog kriminala u koji je upletena tamošnja vrhuška. Prema izveštajima nekih zapadnih obaveštajnih službi, CIA pokriva kriminalne vođe na Kosovu

Miodrag Dinić

Barak Obama

       Ko vlada Kosovom – pitanje je na koje mnogi traže odgovor. Da li su to oni iz vrha kosovske vlasti, koji se bave najrazličitijim oblicima kriminala, kao što su trgovina drogom, oružjem, ljudima i prostitucijom? Imali to direktnu vezu sa skrivenim sukobima na relaciji zapadnih obaveštajnih službi, posebno nemačkog BND-a i američke Centralne obaveštajne agencije (CIA)?

Dok obaveštajci nemačkih i italijanskih i američkih tajnih službi u svojim izveštajima godinama unazad navode da je u organizovani kriminal na Kosovu upleten sam politički vrh (na primer premijer Hašim Tači), predstavnici tih istih zemalja u međunarodnim misijama na Kosovu o kriminalu isto toliko ćute. Prema navodima brojnih stranih obaveštajnih službi, albanska, to jest kosovska, mafija jedna je od najjačih u Evropi. No, kao i uvek u crnim poslovima, CIA zbog svojih interesa pokriva kriminalni vrh na Kosovu.

BND

Da je to tačno, pokazuje izveštaj koji su 2005. sastavili obaveštajci nemačkog BND-a. Naime, ljudi koji su se početkom devedesetih na Kosovu obogatili, baveći se organizovanim kriminalom, a uz podršku albanske tajne službe Sigurimi, ujedno su i ljudi koji su kasnije učestvovali u formiranju Oslobodilačke vojske Kosova, političke uprave OVK i kosovske tajne službe ŠIK. Ti ljudi su danas na čelu kosovske vlasti.

Izveštaj nemačke obaveštajne službe BND bio je objavljen na zvaničnom sajtu nemačkog novinara i istraživača Irgena Rota, kao i na sajtu Vikiliks. U njemu su kao čelni ljudi organizovanih kriminalnih grupa pominju današnji politički lideri na Kosovu. Premijer Hašim Tači pominje se kao jedan od osnivača Dreničke grupe Oslobodilačke vojske Kosova, koja je blisko sarađivala sa strukturama organizovanog kriminala u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Češkoj.

U pomenutom, ali i nekim drugim izveštajima pominje se više bivših komandanata OVK, i to u zonama Drenica, Klina, Lab i Dukađini – Azim Sulja, Ruste Mustafa, Ramuš Haradinaj, Džavit Haljiti, i drugi, koje više evropskih tajnih službi dovodi u direktnu vezu sa organizovanim kriminalom.

Hašim Tači

Dosije američke jedinice KFOR-a kaže da je Džavit Haliti, moćni saradnik Hašima Tačija, odgovoran za mnoge smrti, šverc droge, oružja, cigareta, alkohola, nafte, ali i da je odlučivao o uništenju FARK-a (prvobitne vojske secesionističkih Albanaca), o formiranju OVK, novcu dijaspore, napadima na užu Srbiju i izazivanju rata OVK i NATO-a sa  Srbijom. Ali i to da su zapadne službe sve to znale, kao što su znale ko su lideri OVK. I dok zapadni mediji ističu detalje o kriminalnim aktivnostima, fokusirajući se pri tome na Tačija, navedene činjenice, važne za geopolitiku regiona, uporno se prećutkuju.

Kosovo je pre svega tranzitno područje za avganistanski heroin na putu za Evropu, ali i samo ima sve veći problem sa narkoticima, ističe se u izveštaju koji je Stejt department uputio američkom Kongresu.

Jedan od najboljih poznavalaca Balkana u Velikoj Britaniji, ili na Zapadu, Miša Gleni, pre nekoliko godina, posvetio je tom problemu i svoju knjigu „MkMafija“, gde je dosta detaljno opisao te pravce, ali je glavno objašnjenje sledeće: onaj ko je protivnik DIA, saveznik je CIA. Drugim rečima, onaj koji je kriminalno neprihvatljiv, politički je prihvatljiv u borbi protiv, možda, nekog trećeg.

Ramuš Haradinej

Kosovo se suočava sa izazovima u borbi protiv krijumčarenja droge ,,zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine", navodi se u godišnjem Izveštaju o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika i zaključuje da kosovska policija ima ograničene resurse, a borba protiv droge joj je na niskoj lestvici prioriteta.

Stejt department primećuje da je, s obzirom na količinu koja se švercuje, bilo  veoma malo hapšenja, uglavnom pojedinaca zbog posedovanja manjih količina droge, a postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine. Pored toga, ističe se da, zbog pitanja statusa Kosova i nepoverenja u tamošnju policiju, u zemljama u okruženju postoji oklevanje da se sprovode zajedničke istrage sa prištinskim vlastima.

Potrošnja droge na Kosovu je u stalnom porastu, zaključuje se u Izveštaju i navode podaci da je taj nivo među tinejdžerima i mlađim punoletnim osobama, koji su glavni korisnici, na nivou zapadnoevropskih država. Iako nema pouzdanih podataka, UNICEF procenjuje da je taj broj oko 20.000, uključujući pet-šest hiljada intravenoznih narkomana.

Kosovski elektronski mediji prenose da je u toku prošle godine na Kosovu 15 osoba umrlo od posledica korišćenja droga. Stručnjaci koji se bave prevencijom bolesti zavisnosti na Kosovu upozorili su da bi taj broj ove godine mogao biti još veći.

Bahri Šalja iz odeljenja za borbu protiv droge u Kosovskoj policiji izjavio je da se marihuana najviše koristi na Kosovu.

"Od januara do juna 2011. godine konfiskovano je 87 kilograma droge ove vrste, 33 kilograma heroina, 691 tableta ekstazija, hašiša oko 2,5 kilograma. Sve ove zaplene imaju vrednost oko 220 hiljada evra", rekao je Šalja.

I pored toga što se u mnogim bezbednosnim službama radi profesionalno, njihovi prikupljeni podaci o realnom stanju na Kosovu ostali su u fiokama zbog političara i diplomata koji su u određenim trenucima imali zahteve od višeg interesa.

Očigledno je da se podaci o stvarnom stanju na Kosovu prikrivaju i zataškavaju. Neretko se dešava da se javi neki general koji je bio na Kosovu, pa napiše memoare, knjigu i tek tada priča o tom kriminalu, mafiji i svemu, ali to je sve post festum i ništa se ne menja, sve i dalje ostaje isto. Niko u suštini o tome nije želeo da priča. Svet je bio krajnje indiferentan prema toj priči i, na žalost, ponovilo se nešto što se u širem kontekstu gledano ponavlja poslednjih nekoliko godina, da su politički interesi u jednom trenutku prevladali nad stvarnim događajima, stvarnim stanjem, i to se danas vraća kao bumerang čitavom regionu, vraća se i Albancima na Kosovu.

Ko pita generala 

            Nekadašnji komandant Kfora Majkl Džekson saopštio je, krajem 2001. godine, da su na Kosovu izvršeni demilitarizacija i razoružanje, iako je samo posle nekoliko meseci UNMIK objavio da je u posedu građana ostalo još oko pola miliona dugih cevi i da je Kosovo veoma kritično područje. No, u svojoj belešci  general Džekson navodi  da ,,oružja na Kosovu ima na pretek i da se plaši etničkog čišćenja. General navodi i puteve ilegalnog unošenja oružja na Kosovo i Metohiju, preko Makedonije, do Uroševca, iz Tetova, preko Kuksa, do Prizrena i Peći, iz Crne Gore, preko Rožaja, do Peći, i iz Novog Pazara, preko Kosovske Mitrovice, do kriminalnih grupa u južnom delu tog grada.