SRBIJA: NA DELU PRIVATNA VLAST TRANSNACIONALNIH SILA

Živ klan nedoklan

Privatna vlast transnacionalnih sila prvo je pod parolom demokratije, a zatim i ljudskih prava destabilizovala komunističke države zapadnog Balkana, a onda rasparčala i bivšu SFRJ, jednu od najuticajnijih država u regionu. Sistematski su razvlašćene nacionalne elite, a zatim je počelo kontrolisano stvaranju novih poslušnih poroznih nacionalnih elita i korpusa. Koliki je ceh koji će Srbi platiti u novonastalom geopolitičkom galimatijasu se ne zna, ali je jasno da on još nije konačan   

Miodrag Dinić

Destablilizacija zapadnog Balkana koji su najveći svetski politički i finansijski globalni klanovi započeli krajem 1988. godine označila je prelaz na strategiju izazivanja totalne krize u ovom regionu. Provociranjem dubokih političkih, nacionalnih, ekonomskih i socijalnih potresa započeo je građanski rata u bivšoj SFRJ.  Od tada na ovom prostoru se sprovodi projekta „globalnog upravljanja“ sa prelaskom na sistem privatne vlasti transnacionalnih sila. Globalisti su pod kontrolu stavili poslušne nacionalne elite koje  učestvuju u krojenju nove mape zapadnog Balkana. U toj raspodeli potčinjenosti, Srbi plaćaju ceh koji još nije dosegao konačni obračun.  

 I dok je Slobodan Milošević, prema globalistima želeo veliku Srbiju, ne treba zaboraviti da je još krajem prošlog veka nakon pada Berlinskog zida, klan globalista skovao plan da na zapadnom Balkanu stvori ravnotežu dve države: Hrvatske i Srbije. Najotvorenije taj plan je prikazan kroz ponudu nekadašnjeg američkog državnog sekretara Džejms Bejkera (za vreme Džordž Buša, starijeg) koji je u ime Bele kuće Miloševiću 1989. ponudio američku podršku u otcepljenju Srbije od SFRJ i stvaranje prve demokratske države na zapadnom Balkanu. No, deo jugoslovenskih komunista i vojnog rukovodstva SFRJ, koji su bili pod uticajem germanskog lobija zaustavili su Slobodana Miloševića u sprovođenju tog plana. Ubrzo posle toga, anglosanksonci su počeli da se svete Beogradu.

Proterani Srbi  iz Hrvatske

 Tada su krenule političke igre. Vašington je počeo da vrši najjači mogući uticaj na vlade republika tadašnje SFRJ sa tendencijom da se članice države SFRJ odvoje od svoje matice. U tome su zdušno učestvovale sve članice NATO. I tada je došlo do lančane secesije, kao i početka krvavog građanskog rata na prostoru bivše SFRJ. I dok su Bela kuća i međunarodni predstavnici zaraćene strane pozivali da se vrate za pregovarački sto kako bi se postigao mirovni sporazum, s druge strana ta ista Amerika i Zapad su naoržavali seceonističke republike bivše SFRJ i stvarali uslove za krvavi rat. I upravo takva politika dovela je do toga da ni međunarodna zajednica nije mogla da kontroliše te sukobe. Sve je izmaklo kontroli.  

Razbijanje bivše Jugoslavije dovelo je do stvaranja drastičnih društvenih nejednakosti i socijalne bede u svim postjugoslovenskim društvima. Novonastale države su dobile formalni suverenitet dok su u stvarnosti postale banana-republike kojima se može komandovati sa strane. 

Beograd: NATO bombardovanje 1999.

Tako Hrvatska i Srbija idu u korak sa svetom samo kad je u pitanju vlast bogate manjine nad siromašnom većinom. Očigledno da je uspostavljen oligarhijski poredak koji se pravda demokratskom retorikom. Zato nove kontrolisane porozne nacionalne elite navode da moramo da budemo dobre patriote, a svaki demokrata i branilac slobode je po definiciji patriota. A sve je to farsa privatne vlasti transnacionalnih sila.

U svemu tom Srbi palaćaju pozamašan ceh raspada bivše SFRJ. Međunarodna zajednica pokušava da Srbe žigoše kao genocidni narod, zatim da ih obespravi u međunarodnim odnosima i da ih tretira kao robove u 21. veku.

Da je to cilj Zapadne alijanse govore neke od mnogih izjava o Srbima „velikih humanista i demokrata“ Zapada koji su satanizovali naš narod :

           

     

      „Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je 
   narod razbojnika i terorista”. (Izjava Žaka 
   Širaka, predsednika Francuske, za ručkom, 
   juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada 
   država članica EU).

   

                     
     

   „Srbi nisu naročito pametni”… „Srpska deca 
   se više neće smejati”. (Lorens Iglberger, bivši 
   državni sekretar SAD).

      „Srbe treba baciti na kolena”.
(Klaus Kinkel, nemački ministar inostranih poslova, izjava 27. maja 1992)
  

     

     

      

      

      „Srbi su zločinački dupeglavci  
     (Ričard Holbruk, Klintonov 
     emisar u Jugoslaviji. Njujorker, 
     6.novembar 1995).








     ”Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu„.
(Helmut Kol, nemački kancelar, početkom 1998).

 





      ”Vodićemo protiv Srba rat – diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki„. (Džejms Bejker, državni 

      sekretar  SAD, na američkoj TV, jun 1992).

                                     
    




      „Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti”.
(Džejms Šej, portparol NATO, marta 1999).

       
    


 

     ”Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob.To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva„.  (Toni Bler, britanski premijer, tokom NATO agresije na Srbiju 1999).

     

       

     


    „Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak”.
(Bernar Kušner, Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji, u izjavi za TV „France 2” krajem marta 2000).