PRESTROJAVANJE U ORUŽANIM SNAGAMA RUSIJE

Nuklearni projektili prete agresoru

Nuklearno oružje Rusije je sredstvo odvraćanja od agresije, očuvanja vojne bezbednosti Rusije i njenih saveznika, te održavanja  međunarodne stabilnosti i mira 

Miodrag DINIĆ

      Pretnja nacionalnoj bezbednosti Rusije na globalnom planu vidi se u pokušaju Zapada i njegovih saveznika da oponiraju jačanju Rusije, kao jednog od uticajnih centara u multipolarnom svetu, koji je poslednjih 20 godina bio unipolaran. Ruski oponenti sprečavaju sprovođenje nacionalnih interesa Rusije, a pokušavaju i da oslabe poziciju Moskve u Evropi, na Bliskom istoku, Transkavkazju, u centralnoj Aziji i azijsko-pacifičkom regionu. 

Interkontinentalni nuklerani projektil RS 24

      Nivo  i delokrug vojnih pretnji koje su u  porastu, a mogu da ugroze Rusiju, doveli su do prestrojavanje oružanih snaga Rusije. Modernizacija naoružanja, od podmorja do kosmosa, i poboljšanje materijalnog stanja pripadnika vojske Rusije izdiže Kremlj u sam vrh svetske vojne elite. Odlučnost Moskve da modernizuje svoju vojsku ukazuje da je Rusija uspela da ojača toliko da i ekonomski može da izdrži vojne reforme.

      Kada  je o nuklearnom oružju reč, Kremlj zadržava pravo da prvo upotrebi nuklearno oružje kao odgovor na upotrebu atomskog ili drugog oružja za masovno uništavanje protiv Rusije ili njenih saveznika, ili kao odgovor na agresiju velikih razmera,  uz upotrebu konvencionalnog oružja, u situaciji kritičnoj po nacionalnu bezbednost Rusije. Moskva neće upotrebiti nuklearno naoružanje protiv država potpisnica Ugovora o neširenju nuklearnog oružja koje ne poseduju atomsko naoružanje, osim u slučaju napada na Rusiju. Nuklearno rusko reagovanje dogodiće se i ako budu napadnuti saveznici Rusije i države prema kojima Moskva ima bezbednosne obaveze.

      Na  Zapadu su posebno zabrinuti zbog stavova u novoj ruskoj vojnoj doktrini koji govore o odgovoru Rusije na napade na njene snage raspoređene izvan matične ruske teritorije, o pravu predsednika Rusije da naredi raspoređivanje vojnih snaga izvan matične teritorije i bez dozvole ruskog parlamenta, o pravu Rusije da koristi nuklearno oružje i u lokalnim konfliktima, ako je Rusija napadnuta, ali i kao prevenciju od napada na Rusiju. Tu su i stavovi o odbrani država koje to zatraže od Rusije, a koje Rusija podržava, te o zaštiti ruskih državljana u inostranstvu. Očigledno da je Moskva sebi dala to pravo, jer ga Vašington već duže vreme koristi u ulozi svetskog policajca.

Strategijske mornarička raketa "BULAVA"

      Analitičari Pentagona naglašavaju da će Rusija do 2020. godine, u okviru plana za obnovu vojne sile, kupiti osam podmornica na nuklearni pogon, 600 aviona i 1.000 helikoptera, te stotinu vojnih brodova, uključujući i dva nosača helikoptera, pored dva koja su već kupljena od Francuske. Za sve to iz ruskog vojnog budžeta otići će 650 milijardi dolara. Rusija u sledeće tri godine očekuje uvođenje u operativnu upotrebu 30 novih balističkih interkontinentalnih raketa, kao i pet novih raketnih sistema iskander. Oružane snage Rusije uvešće u operativnu upotrebu strateške i taktičke rakete. Reč je o interkontinentalnim raketama RS-24 (šifra NATO SS-X-29) i bulava (šifra NATO SS-NX-30), kao i balističke rakete kratkog dometa iskander (šifra NATO SS-26 stoun).

      Po  svemu sudeći Moskva modernim projektilima u potpunosti menja zastareli nuklearni raketni i antiraketni arsenal, koji je bio operativan u vreme postojanja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza.  

Protivraketna odbrana

      

Ruski sistem ABM godinama je operativan i predviđen je upravo za odbranu od američkih interkontinentalnih raketa. Čine ga radarske stanice i komandni centri u Sofrinu kraj Moskve, Baranoviči u Belorusiji, Balkaš u Kazahstanu, Gabala u Azerbejdžanu, Lektuši kraj Sankt Peterburga, Armavir u južnoj Rusiji, Olenegorsk na severozapadu Arktika, Pečora na severozapadu Urala i Mišelevka u istočnom Sibiru.

Protivraketni sistem S-500

Raketni deo tog sistema čine 2.064 rakete raznih tipova: specijalni ABM sistem galoš sa 32 projektila SH-11 gorgon i 68 raketa SH-08 gazela samo za protivbalističku odbranu Moskve, pa 1.900 raketa iz sistema S-300 PMU i još 64 projektila sistema S-400, koji je već raspoređen na dve lokacije u Rusiji. Takođe, deset divizija biće opremljeno novim S-500 protivraketnim sistemom, koji treba da postane nosilac ruske raketne odbrane. Radari i komandni centri povezani su s ruskim izviđačkim satelitima u svemiru, koji im daju trenutne informacije o bilo kakvom lansiranju, bilo čije rakete, bilo gde u svetu.