DOCENT DR TODOR PETKOVIĆ, GENERAL-MAJOR U PENZIJI, O EKONOMSKOJ POŠASTI, PRANJU NOVCA

Presvlačenje prljavog kapitala

General-major u penziji, docent dr Todor Petković, završio je Vojnu akademiju - smer PVO, Komandno-štabnu akademiju RV i PVO i Školu nacionalne odbrane. Diplomirao je i na Fakultetu za sociologiju, političke nauke i novinarstvo - smer međunarodnih odnosa u Ljubljani, kao i postdiplomske studije na ovom fakultetu. Doktorirao je sa tezom "Ekonomsko ratovanje i poslovna špijunaža u globalnoj strukturi međunarodnih odnosa". Docent je fakulteta "Megatrend" u Beogradu. Radni vek završio je kao zmenik načelnika Uprave za bezbednost Vojske Jugoslavije

 Miodrag Dinić

 Razni oblici kriminala, kao što su: siva ekonomija, pranje novca, utaja poreza, trgovina drogom, ljudima, oružjem i drugi, koji se veoma brzo šire i jačaju, dobijaju internacionalni karakter. Učesnici pranja novca vrše reinvestiranje sredstava tamo gde očekuju da neće biti otkriveno njegovo poreklo, ne u poslove sa većim profitom. I upravo posledice toga mogu biti smanjena monetarna stabilnost zbog neodgovarajuće alokacije sredstava, neočekivane promene u potražnji novca, povećane nestabilnosti deviznih kurseva, kamatnih stopa i međunarodnih tokova kapitala, usled čega je teško sprovoditi stabilnu i efikasnu ekonomsku politiku.

Istovremeno, pranje novca može imati potencijalno razorne ekonomske, političke i socijalne posledice na svaku zemlju, kao i ugoržavanje programa reformi i stabilizacije, odnosno opadanja reputacije zemlje. Da bi se zaustavile i sprečile takve pojave u oblasti nacionalnih i svetskih finansija, preduzimaju se odgovarajuće mere na preventivnom i represivnom planu.

O pranju novca, ovom globalnom poroblemu, njegovom zauzdavanju, govorimo sa generalom u penziji, docentom dr Todorom Petkovićem, general-majorom u penziji.

Šta je, u stvari, pranje novca?

Po definiciji, pranje novca je skrivena aktivnost. "Prljavi" novac koji cirkuliše kroz "mašinu za pranje novca" stvara se kriminalnim radnjama koje se obavljaju daleko od nadzora legalnih organa vlasti. Svakako, pranje novca nije nov fenomen jer egzistira paralelno s postojanjem crnog tržišta, odnosno sive ekonomije. "Prljavi" novac, u većini slučajeva, plod je proizvodnje i prometa droga, krađe automobila, pronevera, insajderske trgovine, ilegalnog prometa oružja i nuklearnog materijala, dečje pornografije i prostitucije.

Gde je nastao termin "pranje novca"?

Termin "pranje novca" nastao je u Sjedinjenim Državama tridesetih godina 20. veka, za vreme prohibicije, u vreme kada se u štampi pojavila legenda da gangsteri novac zarađen kriminalom prikazuju kao profit ostvaren u lancu svojih perionica. Tremin je prihvatila i nauka o kriminalitetu, jer tačno opisuje šta se događa sa novcem kada prođe kroz ciklus bankarskih transakcija da bi se "oprao" i na kraju pojavio kao zakonit, odnosno "čist".

Ukažite nam na neke tehnike pranja novca?

Bank of England

Na primer, istraživanja Bank of England pokazala su da "pranje" novca polazi od tehnike prikrivanja pravog porekla novca i vlasništva sredstva plaćanja, preko tehnike legalnog dolaženja u posed novca posle obavljenog "pranja" novca, do tehnike promene oblika sredstava i oslobađanja od velike količine novca, koja je stečena kriminalom. Ova tehnika "pranja" novca sadrži tri etape, i to: (1) etapa plasmana, (2) etapa "presvlačenja" i (3) etapa integracije.

Videli smo šta je etapa plasmana, ali šta podrazumeva etapa "presvlačenja"?

U etapi "presvlačenja" odvija se najznačajnija operacija "pranja" novca, u kojoj se faktički vrši "prerušavanje" porekla, odnosno "zametanje tragova" vlasništva sredstava. U toj etapi se koriste tzv. okvirne kompanije, koje poseduju legalna sredstva i poslovni legitimitet. Najpogodnije su za to of-šor računi investicionih ili penzionih fondova. Šalju se, zatim, nalozi za transfer da bi se sredstva u potpunosti uklopila u međonarodni sistem plaćanja. Konačno, vrši se (uspešno i legalno) preprodaja ili robe ili hartija od vrednosti.

Čiji je izum pranje novca iz sive ekonomije?

Pranje novca iz sive ekonomije je izum američkih trasnacionalnih kompanija koje su, bežeći od visokih poreza i državne kontrole, izmislile of-šor države, poreske rajeve na svetu, u kojima se porez plaćao maksimalno do 4,23 odsto. Ti poreski rajevi uglavnom su otvarani na egzotičnim ostrvima da bi turbo menadžeri mogli bez problema da uzmu milijarde dolara opljačkanog novca i da se na miru odmore i okupaju.

Koje države su za svetske tajkune poreski raj?

Devičanska ostrva

Na osnovu spiska zemalja koje su označene kao poreski raj, po "ulaganjima" prednjače Ujedinjeni Arapski Emirati, Mongolija, Severna Koreja, Devičanska ostrva, Sejšelska ostrva, Lihtenštajn, Gibraltar i Maršalska ostrva. Visoko se kotiraju i ostrvo Niue, ostrva Belize, Vanuatu, Svalbard i Jan Majen ostrva, Tuvalu, Turks i Kaikos ostrva, Kongo, Bahami, Obala Slonovače, Liban, Libija, Monako, Ruanda, Nepal, Grenada, Bocvana, Bruneji, Gvajana.

Govori se da su Kajmanska ostrva peti svetski finansijski centar?

Kajmanska ostrva, za koja mnogi i ne znaju gde se nalaze, postala su peti svetski finansijski centar posle Njujorka, Londona, Tokija i Frankfurta, upravo sprovođenjem velikih operacija pranja kriminogenog novca pristiglog u lokalne banke iz svih krajeva sveta. U Džordžtaunu, prestonici Kajmana, u nekim trenucima banke i osiguravajuće kompanije "sedele" su na imovini od oko 700 milijardi dolara. Na Kajmanskim ostrvima, sa samo 40.000 stanovnika, ima oko 34.000 registrovanih kompanija i preko 600 banaka.

Koliko danas "oprani novac" čini od ukupne svetske proizvodnje?

Procenjuje se da "oprani novac" danas čini od dva do sedam odsto ukupne svetske proizvodnje, a procena Međunarodnog monetarnog fonda je da sada "bruto kriminalni proizvod" u svetu premašuje 1.000 milijardi dolara godišnje.

FBI ukazuje da u Americi svaka novčanica koja je u opticaju sadrži "mikroskopski trag" kokaina?

Pranje novca u Sjedinjenim Američkim Državama i uopšte gledajući šire, međunarodno, čini ključ problema. Od milijardi dolara koji se potroše na kupovinu kokaina, 91odsto ostaje u Americi. On se deponuje u američki i kanadski bankovni sistem. Trgovina drogom pomaže akumuliranju čvrstih valuta u američkoj i kanadskoj ekonomiji. Obim pranja novca u Americi može se shvatiti na osnovu toga što praktično svaka novčanica u opticaju sadrži "mikroskopski trag" kokaina. Ovo nije puka urbana legenda, već verifikovana činjenica podržana od naučnika, forenzičara i FBI-ja. Tragovi kokaina na svakoj američkoj novčanici označavaju intenzivnu upotrebu keša kao osnovnog sredstva plaćanja u poslovanju sa drogom. Cesar Gaviria Trujillo, bivši predsednik Kolumbije i bivši generalni sekretar Organizacije američkih država, je izjavio: "Ako je Kolumbija krupna riba u trgovini drogom, onda je Amerika kit" i zahtevao je od američke vlade da se obustavi pranje novca u samoj Americi i da stave više resursa za obustavu konzumiranja opijata u Americi.

Gde se ulaže novac stečen od prodaje droge?

Prljavi novac stečen od proivodnje i prodaje droge investira se u razne objekte u pograničnim područjima. I upravo ti objekti koriste se za dalje crne poslove u koje pored prebacivanja droge preko granica, spada i trgovina ljudima.

Koji je jedan od novih izuma legalizacije "prljavog novca"?

Novi izumi legalizacije novca ogledaju se i kroz otvaranje velikog broja računa na koje se deponuje relativno manja suma novca u skladu sa propisima država. U Nemačkoj je to do 10.000 evra, u Sjedinjenim Državama do 10.000 dolara i do 50.000 franaka u Francuskoj, za fizička lica bez indentifikacije ulagača. Upravo to je dovelo do pojave nove profesije, kurira - štrumfova, koji obilaze bankarske šaltere i deponuju novac na ime svog gazde u iznosu nižem od limita. Na taj način vlasnici "prljavog novca" dobijaju legalan novac, kuriri dobijaju nagradu za obavljeni posao, a bankari dobijaju novac za dalje obrtanje, odnosno oplodnju.

Pored banaka, gde se još ulaže taj novac?

On se ulaže i u kupovinu hartija od vrednosti, institucionalne investitore, uzajamne fondove i ostale finansijske institucije i kreditne ustanove. Takođe se ulaže u hotele, mondenske objekte, umetnine...

Koliko je važan keš za pranje novca?

Za generatore nove industrije pranja novca važna je i upotreba keša u transakcijama, iako je refleksija indeksa nesigurnosti pravno-finansijske prirode. Keš je postao atraktivan i zato je naglo uvećan broj zemalja u kojima se transakcije obavljaju gotovinom (a ne putem kreditnih i potrošačkih kartica, čekova, elektronskog transfera i sl.). Posle višestrukog obrtanja keša, vlasnici "oprani" novac teže da prebace u zemlju - državu u kojoj vlada "plastika", na primer Sjedinjene Države, zbog atraktivnosti platnih, kreditnih i plastičnih kartica. Zato se novac prebacuje po "svaku cenu" u banku da bi se dalje transferisao po svetu. Međutim, sada se rodila i faza pranja novca u kojoj se koristi novac za kupovinu čitave banke ili za osnivanje nove banke.

Navedite neki od primera kako pojedine mafije peru novac?

Na primer, početkom 1999. godine italijanska mafija je kupila čitavo ostrvo Arubu u neposrednoj blizini Venecuele u funkciji iznalaženja "novih prostora" za pranje ogromne količine prljavog novca koji kruži širom sveta.

Da li je i Francuska na meti mafije kako bi se oprao novac stečen kriminalnim radnjama?

Francuska je postala omiljena destinacija za kupovinu nekretnina na Azurnoj obali, u Parizu i na francuskim Alpima.

Možete li da navedete još neke države u kojima se pere novac?

Kneževina Lihtenštajn

Poslednjih godina Švajcarska nije više pouzdana u tradicionalnom čuvanju "svete tajne" anonimnih bankarskih računa, pa je ostalo malo bezbednih "oaza" za operaciju "pranja novca" na evropskom kontinentu". Jedna od njih je Kneževina Lihtenštajn. U samom centru Evrope na Alpima, između Austrije i Švajcarske, Lihtenštajn je razvio finansijski biznis, zahvaljujući svom položaju u carinskoj uniji sa Švajcarskom, razvijenoj infrastrukturi za potrebe međunarodnog biznisa i diversifikovanim zakonskim propisima o statusnim oblicima of-šor kompanija. U Lihtenštajnu sve kompanije sa statusom of-šor kompanije uživaju izuzetne fiskalne beneficije i poreske olakšice. Zbog toga se Kneževina Lihtenštajn smatra izuzetno povoljnom "bazom" za sve koji u njenim bankama žele da u legalne tokove vrate "prljav novac". Zato je od Lihtenštajna zatraženo da ukine tajnost računa zbog čega su njene banke bile atraktivne klijentima.

Nije li kupovina političkih položaja jedna od faza pranja novca?

Svakako, to je ujedno i dobar impuls razvoju mafije i snaženju lobija kriminalizovanog novca za kupovinu političkih položaja, što je faktički poslednja faza razvoja tržišta za pranje novca, koja se ogleda u preuzimanju vlasti u etabliranim državama.

Da li je zbog toga tržište pranja novca reagovalo na povećanje taksa za prljavi posao?

Da. Reagovalo je dramatičnim rastom tzv. takse za pranje novca, koja je narasla sa oko sedam odsto na 25-28 odsto, a tendencija je da poraste do 45 odsto. Kao ilustracija zašto su tako velike takse za pranje novca, može poslužiti primer jednog Italijana, koji je pre više godina uhapšen pod sumnjom da je radio za mafiju; nakon konfiskacije imovine, ustanovljeno je da poseduje 131 stan, 122 magacina, 20 fabrika, 10 školskih zgrada i 250.000 akcija u jednoj sicilijanskoj banci.

Može li se proces pranja novca zaustaviti?

Činjenica je da je pranje novca nemoguće zaustaviti. Ono se ne može ni sprećiti ni iskoreniti. Ilegalnom, prljavom, sivom, neregularnom, kriminalizovanom novcu nemoguće je stati na put. Taj proces se može delimično kontrolisati, jer pranje novca konvenira bankama, koje tobože ne mogu da naruše tajnost uloga. To odgovara i određenim državama koje na tome zarađuju, čak i pravno valjano uređene države deo svoje finansijske policije ne specijalizuju za praćenje i otkrivanje sumnjivih i spornih transakcija. Takve države se, u suštini, najviše zalažu za potpunu finansijsku liberalizaciju i deregulaciju. A to je faktički prvi iskorak u zvaničnu sveopštu amnestiju aktera i prljanja i pranja novca u formi mondijalizacije kriminalizovanog novca i globalizacije opranih finansija.

Žuta kuća u Albaniji

Utiču li poslednji ratovi u nerazvijenim zemljama na stvaranje tržišta prljavog novca?

Poslednji ratovi koji se vode na etničkoj i releigioznoj osnovi u nerazvijenim državama doveli su do otvaranja novih tržišta crnog poslovanja i sticanja prljavog novca. Primeri za to su ilegalna prodaja oružja na Kosovu, u Avganistanu, Iraku, kao i prodaja ljudskih organa u Albaniji.