AFERA KARAŠ: SLUŽBENA BELEŠKA VOJNE POLICIJE OD 8. OKTOBRA 2004. (3)

Ko je i zašto pomerao puške?

 Haški optuženik Ratko Mladić nije se 5. oktobra 2004. godine nalazio u vojnom objektu Karaš na Topčideru kada su na tom mestu smrtno stradala dvojica gardista, izjavio je danas tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. I tek sada to javnost saznaje, a to se pouzdano znalo i ranije. No, ili državi ne ide u prilog da se sazna istina o ubistvu vojnika-gardista u vojnom objektu Karašu ili su tragovi tako uspešno uništeni da ne postoji ni jedan validan materijalni dokaz da je treće lice ubilo gardiste. Da je sve rađeno diletantski bez ili sa namerom govore i mnoge službene beleške i izveštaji stručnjaka koji ukazuju na taj diletantizam

Miodrag Dinić

U službenoj belešci navode se izjave starijeg vodnika Marka Kovačevića i civilnog lica u vojsci Ivana Pavlovića (tragično nastradao 2005.).

Stariji vodnik Kovačević se u „kritično“ vreme, nakon što je čuo pucnjavu koja najverovatnije potiče iz rejona stražarskih mesta broj 2 i 3 (u navedenom krugu objekta), iz pravca objekta u kojem se nalazio, a koji je lociran suprotno u odnosu na stražarska mesta broj 2 i 3, odmah se uputio ka stražarskom mestu broj 3.  Kovačević je krenuo da bi tačno proverio o čemu se radi tj. Odakle dolaze pucnjevi i da li u tome bilo kakvo učešće ima patrola koja se u to vreme nalazila u navedenom rejonu.

Dolaskom na stražarsko mesto broj 3 nije ništa primetio pa se uputio u pravcu stražarskog mesta 2 i na negde više od pola puta do stražarskog mesta broj 2, primetio je vojnika u maskirnoj uniformi kako leži (prednjim delom tela okrenutim ka zemlji, glavom okrenutom u pravcu prema stražarskom mestu broj 3). Prišao mu je i opipavši puls konstatovao da isti ne daje znake života. Vojnikova puška je ležala pored njega, sklopljenog kundaka, sa „ustima“ cevi okrenutim ka spoljašnjoj ogradi objekta posebne namene Karaš.

Zatim je primetio da na rastojanju od tri do pet koraka leži još jedan vojnik na leđima, glavom okrenutom prema stražarskom mestu broj 2 tj. Na suprotnoj strani od pravca u kojem je glavom okrenut prethodni vojnik. Pošto je primetio da se kod navedenog vojnika pomeraju prsti na levoj ruci odmah mu je pritrčao i pitao ga „odakle su pucali“, na šta je on nekoliko puta odgovorio „iznutra, iznutra“. Pomislivši da je neko ušao u objekat i pucao na vojnike, uzo je AP (od ranjenog vojnika) koja se do tad nalazila pored njega, sa ustima cevi okrenutim ka ogradi, sklopljenog kundaka, regulatorom paljbe na podeoku jedinačna vatra i zaglavljenom čaurom izmešu zatvarača i cevi. Uzeo je pušku i rasklopio je kundak, zatim je povukao zatvarač u zadnji položaj da bi ispala zaglavljena čaura i gurnuo zatvarač desnom rukom u prednji položaj. Ne seća se da li ej pritom metak ubacio u cev ali je siguran da nije skidao okvir kojki se već nalazio na pušci, a pušku kako navodi posle njega niko nije dirao do dolaska uviđajnih organa.

Ivan Pavlović

Kako je odmah starijeg vodnika Kovačevića na lice mesta događaja došao Ivan Pavlović (isti se zaustavio kod vojnika koji nije davao znake života) Kovačević je napomenuo Pavloviću da ne dira pušku iz razloga da se ne bi narušili tragovi na licu mesta događaja. Bez obzira na to Pavlović je uzeo pomenutu pušku i otišao prema objektu. Nakon nekoliko minuta se vratio (nevidevši da li je vratio pušku) sa civilima Ćosić Nenadom i Aleksić Milošem. Po dolasku ovih lica stariji vodnik Kovačević je odložio pušku na zemlju pritom ne ukočivši je i ne sklapajući kundak. Nakon odnošenja povređenog vojnika do vozila Vojne hitne pomoći koja je došla na lice mesta događaja, vratio se do puške koju je prethodno dirao i prebacio regulator paljbe „ukočeno“.

Što se tiče izjave koju je dao Ivan Pavlović, isti navodi da je nakon što je došao na lice mesta događaja (tačnije pored tela vojnika nije davao znakove života), no kada je čuo povređenog vojnika kako govori da je pucano iznutra, mahinalno zbog straha da se taj koji je pucao još nalazi u blizini mesta događaja, uzima pušku i okreće „usta“ cevi u suprotnom pravcu u odnosu na koji je pušku od ranjenog vojnika uperio stariji vodnik Kovačević.

Na udaljenosti od oko tridesetak metara prema stražarskom mestu broj 3 nalazio se stariji vodnik Vlada Mijailović, koji je takođe krenuo na lice mesta događaja, iza Ivana Pavlovića. Kako je stariji vodnik Kovačević tražio da pozovu pomoć stariji vodnik Mijajilović i civilno lice Pavlović (poneo pušku sa sobom) zajedno odlaze u objekat iz kojeg stariji vodnik Mijailović poziva telefonom Vojnu hitnu pomoć, a civilno lice Pavlović uzima peškir i čaršave radi previjanja ranjenog vojnika. Vraćaju se na lice mesta i tada Pavlović vraća pušku na mesto odakle je uzeo ( kako navodi u položaj u kome ju je zatekao), a potom prenose vojnika do vozila hitne pomoći. Takođe Pavlović napominje „ da se ne seća da li je puška bila ukočena, na jediničnom ili rafalnom podeoku.

Pripadnici vojne policije sa uvižaja obavili su i razgovor sa pukovnikom Milanom Bojovićem iz VP 1024 Beograd, koji je objasnio sistem obezbeđenja objekta posebne namene Karaš.  Takođe lice mest je fotografisano i skicirano, a obavljeni su razgovori sa svim licima koja su mogla pomoći u rasvetljavanju okolnosti zbog kojih je došlo do pogibije napred navedenih vojnika. Iz jedinice imenovanih uzeta je dokumentacija iz jedinice nastradalih vojnika koja bi možda mogla da pomogne u rasvetljavanju okolnosti ovog događaja.

Kraj