SRBIJA JE I DALJE ZNAČAJAN PARTNER RUSIJE U REGIONU ZAPADNOG BALKANA

Miodrag Dinić

Ni na Istok ni na Zapad

„Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo”.

Nikola Pašić.

Rusija se uspešno vratila na političku, ekonomsku i vojnu svetsku scenu. U njenim strateškim planovima za zapadni Balkan, Srbija je lider. No, ako se Beograd prikloni NATO-u, što Srbiji nameću prozapadno orijentisani političari, Moskva bi mogla da, u određenim situacijama, gleda na Beograd kao na potencijalnog neprijatelja

Moskva je u svojim strateškim ciljevima, očigledno, zacrtala ruski kam-bek na Balkan. Ekonomski, politički i vojni uticaj, posebno na zapadnom Balkanu, za Rusiju znači ravnopravno učešće u kreiranju evropske budućnosti sa EU i Sjedinjenim Državama. Moskva uspešno sarađuje sa Berlinom i Rimom u „disciplinovanju” država zapadnog Balkana, čiji su režimi pod velikim uticajem Londona i Vašingtona. Njihovim stavovima, politikom koju sprovodi šef Francuske Nikolas Sarkozi, približio se i Pariz.

Na putu velikih našla se i Srbija, koju i Zapad i Istok proglašavaju liderom zapadnog Balkana, ali recidivi prošlosti još nisu u potpunosti oprali loš politički imidž Beograda, već služe moćnicima da Srbiju stave pod svoje okrilje.

Strateška opredeljenja tamo-amo

Politički protivnici Rusije u Srbiji, koji zagovaraju ulazak naše države u NATO, nedavnu posetu premijera Rusije Vladimira Putina, a zatim i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, vide kao cilj Ru­si­je da se spre­či ši­re­nje NA­TO-a, što smatraju su­šti­nom ukup­ne ru­ske po­li­ti­ke pre­ma Sr­bi­ji.

– Podrška Rusije nije ničim uslovljena, i tako nešto u međunarodnoj areni može da se očekuje samo od najboljih prijatelja. A Rusija i Srbija su danas najbolji prijatelji, i to se neće menjati। Ta činjenica nije ni u kakvoj koliziji sa našim strateškim opredeljenjem za evropske integracije – izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić posle aprilskog susreta sa Lavrovim.

U isto vreme ruski ministar je istakao da je teza o tome da Srbiju bliskost s Rusijom može da udalji od EU „zasnovana na staroj logici“.

– Srbija ne mora da bira između Istoka i Zapada. Mislim da je to veštačko suprotstavljanje, jer čak i u dokumentima potpisanim na najvišem nivou između Rusije i EU stoji da procesi daljih evropskih integracija treba da budu od obostrane koristi i za Brisel i za Moskvu – uzvratio je Lavrov.

Zapadu i njegovim političkim pristalicama u Srbiji nepojmivo je da Srbija bude član EU, a istovremeno da ne bude članica zapadne vojne alijanse. To se potpuno kosi sa planom „Anakonda”, koji podrazumeva vojno zaokruženje Rusije, što je cilj Sjedinjenih Država i NATO-a.

Zapadni glasnogovornici kažu da, ako Sr­bi­ja po­sta­ne stra­te­ški sa­ve­znik Ru­si­je u bez­bed­no­snom smi­slu, i traj­no osta­ne izvan NA­TO-a, kao je­di­na „nena­to” ze­mlja u re­gi­o­nu, onda je reč je o po­li­ti­ci da se Sr­bi­ja sta­vi pred svr­šeni čin, ti­me što će se, proglašava­njem stra­te­škog sa­ve­zni­štva, do­na­ci­ja­ma bu­dže­tu, osni­va­njem ru­ske ba­ze u Ni­šu, po­sta­vlja­njem ga­so­vo­da Ju­žni tok i di­plo­mat­skom po­dr­škom u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti pro­tiv Pri­šti­ne, fak­tič­ki sva­ka bu­du­ća vla­da do­ve­sti u po­zi­ci­ju da, i da ho­će, ne mo­že da uđe u NA­TO, jer Severnoatlantski savez ne mo­že da pri­mi­ ze­mlju ko­ja je to­li­ko u slu­žbi ru­ske bez­bed­no­sne po­li­ti­ke.

Nova ruska vojna doktrina, prema kojoj je širenje NATO-a označeno kao najznačajnija pretnja po bezbednost Rusije, predstavlja jasnu poruku te zemlje državama što se dvoume da li da postanu članice Severnoatlantskog saveza ili ne, uključujući i Srbiju.

Na pomolu nova trka u naoružavanju

Prema navodima Leonida Ivašova, potpredsednika Akademije za geopolitičke probleme, „protiv Rusije se aktivno sprovodi američki strateški plan Anakonda, koji podrazumeva zaokruženje Rusije”. Načelnik Generalštaba ruske vojske upozorava da Sjedinjene Države i dalje instaliraju vojne baze širom sveta, uključujući Evropu, kao i Kazahstan i Uzbekistan, a ubrzavaju i proces ulaska Ukrajine i Gruzije u NATO. U takvim uslovima Rusija osnažuje nuklearni štit, posebno u dubinama okeana. Takođe, Moskva, Peking i Nju Delhi jačaju svoje vojne veze, posebno kada je reč o zaštiti voda, jer to je put kojim se najefikasnije širi politički, ekonomski i vojni uticaj.

General Nikolaj Makarov, načelnik ruskog Generalštaba, više puta je upozorio vojni establišment u Moskvi rečima „Oni koji misle da će se situacija u svetu promeniti dolaskom Baraka Obame i nove administracije u Belu kuću, čine veliku grešku”.

Nedavno je general Markov zaključio da će se Svet suočiti sa novom trkom u naoružavanju ako Vašington samostalno započne gradnju raketnog štita u Evropi, bez konsultovanja sa Moskvom i uvažavanja njenih bezbednosnih primedbi. Ruski načelnik generalštaba apelovao je da Pentagon preradi planove, kako raketni štit u Evropi ne bi postao pretnja ruskim nuklearnim snage.

Šef Kremlja Dmitrij Medevedev bio je veoma direktan u reakciji na samovolju Vašingtona da samostalno u Evropi ustroji raketni štit: „Moglo bi da dođe do novog hladnog rata, ako NATO ne bude sarađivao sa Rusijom u pogledu raketne odbrane. Svakako, Rusija je pristala da razmotri plan Zapada u vezi sa saradnjom, kada je u pitanju raketna odbrana na Starom kontinentu, ali Moskva zahteva da predloženi sistem ima zajedničku komandu. No, NATO je odbio taj predlog, a za sada kompromis ne postoji“. S obzirom na takav stav Vašingtona i Brisela, predsednik Rusije Medvedev je rekao: „Ako ne postignemo dogovor, Evropa će se vratiti u rane osamdesete. Ja ne želim da živim u takvoj Evropi”.

Premijer Rusije Vladimir Putin izjavio je više puta da bi Rusija do 2020. mogla da postane jedna od pet vodećih svetskih ekonomija i da bi njena ekonomija trebalo da postane dovoljno jaka da se odupre spoljnim pretnjama: „Budimo iskreni. U modernom svetu, ako ste slabi, definitivno će postojati neko ko će doći i savetovati u kom smeru treba da idete”.

Odgovor Rusije na sva politička, ekonomska i vojna previranja, posebno na Starom kontinentu, odražava se u sloganu Moskve: „Mi znamo šta je dobro, a šta loše!” Političkim jezikom, Zapadu je stavljeno do znanja da Moskva i dalje menja svetsku finansijsku strukturu, kontroliše u velikoj meri energetsko tržište i vojnu moć। Koliko to smeta Vašingtonu i Briselu pokazaće se u oslikavanju rešenja nastalog postavljanjem raketnog štita NATO-a u Evropi bez prihvatanja sugestija Kremlja.