уторак, 30. август 2011.

SRBI I SRBIJA PONOVO RAZAPETI NA KRST

Miodrag Dinić

Nada i isceljenje

Srbi i Srbija ponovo su razapeti na krst. Razapinju ih krstaši koji su napravili pakt sa zvezdom i polumesecom na jugu Srbije, a nekada kao i sada nemilice ubijau te iste saveznike na drugom delu planete. Pa, ko su ti krstaši. Mora du su to oni crveni, obučeni kao mondijalisti. Neka im Bog pomogne i oprosti na lažnom moralu i rukama uprljanim krvlju. S druge strane premijer Rusije Vladimir Putin kaže da je nezavisnost Kosmeta ''nemoralna i nepravedna'', postavljajući pitanje kako ''evropejce nije sramota što imaju dvostruke aršine kada rešavaju iste probleme u različitim delovima sveta''.

Zato me mnogi moji prijatelji pitaju: Ko su božji saveznici i ko deli pravdu u ime Boga na Kosovu i Metohiji? Ako je Bog svemoguć i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Da li su Srbi zaista toliko grešni da ni Bog više neće da ih pogled, oprosti im i zaštiti ih?

Izgleda da krstaši Zapadne demokratije ne veruje Srbima da veruju u Boga. Bar ne u Boga kome se oni mole. Zar Bog nije jedan, a vere i nacije različite? Krojači Sveta izgleda u ime svog Boga (dolar) razapinju Srbe na krst, kao što je Pontije Pilat to učinio sa gospodom Isusom Hristom.

Nasilno otimanje Kosova i Metohija od strane Albanaca i Zapadnih demokrata Slobodana Miloševića kao srpskog diktatora došlo je glave. No, kada se prvi srpski demokrata Zorana Đinđić usprotivio proglašenju nezavisne države Kosovo platio je životom. Koja je sudbina predsednika Srbije Borisa Tadića kada je u pitanju Kosovo? Da li će šef Srbije zbog gubitka Kosova izgubiti i vlast? Na ovo pitanje odgovor će stići ubrzo.

U svetu u kome je vera sve manje važna, a otimanje zemlje, svirepa ubistva, teror moćnih i lažna pravda (dvostruki aršini) pravilo ponašanja, Srbi se rvu s bezvremenim pitanjem: Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?

I dok Hašim Tači sprovodi politiku svojih nagolodavaca – Kosovo pod albanskom kontrolom, dotle Srbi ponovo podižu barikade. Izgleda da se Srbi sa Kosova i Metohija još uzdaju samo u Boga.

Patrijarh srpski Irinej, nakon što su Srbi nedavno postavili krst, visok sedam metara na putu Kosovska Mitrovica - Raška, poručio je: - Niko nije pitao SPC da se taj krst postavi. Bilo bi normalno da bude uklonjen. No, da li to znači da SPC "ima tapiju" na podizanje, a možda i proizvodnju krstova? Da li patrijarha treba da pitamo „da li smemo da nosimo krst oko vrata“?

Patrijarh Pavle je uvek stajao na strani svog naroda. On je širio pravoslavlje. Patrijarh Irinej je izgleda skrenu sa Božjeg puta. Možda je zaboravio da je on crkveni velikodostojnik, a ne političar, a ni Bog. Njegovo mesto je tamo sa narodom, da se moli zajedno sa njima, uliva im veru i snagu, a ne da im drži lekcije.

Očigledno kad se Srbi mole Bogu za svoj spas odmah se jave Jude srpskog roda koje nipodaštavaju te molitve i stavljaju se u službu „Krojača Sveta“. Takva konstatacija i izražavanje odmah postaju materijal za one koji Srbe optužuju za teorije zavere i samim time dezavuišu srpsko znanje, obrazovanje, veru i kulturu.

No, odgovor izgleda nosimo duboko u sebi. Mučna pitanja u Srba postoje kroz vekove, odgovori su i laki i teški, ali je najvažnije da su oni uvek bili bliže Bogu milosrđa i ljubavi, u kome su nalazili nadu i isceljenje.

Нема коментара:

Постави коментар