СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: МИХАЈЛО ПУПИН

ИСТОК ФИЛМ:  дугометражни документарни филм и књига о Михајлу Пупин

Научник, проналазач, православац, патриота, политичар....

Живот Михајла Пупина савршено је национално штиво и путоказ. То је била инспирација редитељу Мирославу Станковићу да приреди књигу и сними филм о њему. Остало је још „само" да држава макар делимично, стане иза овог пројекта

Миодраг Динић

Мирослав Станковић, филмски продуцент, директор фотографије и филмски редитељ, власник независног филмског предузећа СИНЕ ПРО 93 из Панчева, данас трансформисаног у ИСТОК ФИЛМ из Београда, у својој тридесетогодишњој филмској каријери снимао је у преко педесет земаља широм Африке, Азије и Европе, где је камером забележио многе важне тренутке из живота филмских уметника, политичара, председника држава, краљева, али и обичних људи. Tворац  првог званичног филма у Републици Српској....

Мирослав Станковић

Пео се на Хималаје, извештавао из ратом захваћеног Бејрута, снимао Тита, обишао више од педесет земаља... Радио је за ТВ Нови Сад, а током ратова на простору бивше Југославије и за Шведску телевизију. У том периоду је снимио филм о Ерланду Јозефскону, позоришту Драматен, емисије о шведској и чешкој умегности и култури, филм Код Хиперборејаца. После Олује (хрватске војне операције) снимио је документарни филм потресно сведочанство Љубана Једнака, јединог преживелог сведока стравичног масакра које су усташке власти починиле у глинској цркви, у лето 1941. године. За све то време - и кад је одлазио на Хималаје и кад је снимао прилоге из ратом захваћеног Сарајева и кад је снимио филм Коцкар по истоименом  роману Достојевског и емисије о шведској култури, Станковића није напуштала једна мисао - да се одужи Михајлу Пупину, једном од највећих научника које је наша земља имала.

Михајло Пупин

Бавећи се као сниматељ потпуно другим стварима Станковић још далеке 1979. године постаје свестан значаја и величине Михајла Пупина, који је био велики научник и проналазач, али такође и велики православац и патриота, који је свој научни углед и стечене везе ставио у службу свог народа. То је разлог због којег га ни једна власт није волела, али то не умањује његов значај.

Као научник који је својим делима задужио човечанство, Пупин је уживао углед у свету, нарочито у САД чији је био грађанин и где је провео велики део живота. Посебно су биле значајне његове везе са Вудро Вилсоном, тадашњим председником САД, које су у многоме помогле да после Провг светског рата нове границе буду „нацртне" на начин који је одговарао нашим националним интересима. То је Станковића и навело да о Пупину размишља пре свега као о родољубу и светосавцу, чији би пример могао да послужи и садашњим генерацијама.

„Ако нестане Србија, нека нестанем и ја", рекао је једном приликом Пупин Американцима, када су га у, по српску војску веома тешком тренутку питали због чега је свој зајам дао за куновину српског наоружања.

Зато се последљих година Станковић посветио реализацији два велика пројекта - приређивању књиге и снимању дугометражног документарног филма о Михаилу Пупину.

Илустрована Пупинова аутобиографија треба да буде најлепши поклон страним државницима и пословним  људима који долазе у Србију, али да буде и најзначајнија дело расејаним Србима од Аљаске до Аустралије. У њој су спојени српска наука, књижевност и ликовна уметност, јер су први пут заједно Михајло Пупин, Урош Предић, Паја Јовановић... Посебно место у њој би нашао и Милош Црњански, односно његове мисли о Пупину, али и апел чувеног научника странцима да посете наше културно-историјске споменике. Пупин је за своју аутобиографију 1924. године добио Пулицерову награду, а илустровану књигу први пут се објављујемо да би свет упознао многе личности и места преко уметничких слика и фотографија која су везана за књигу и део српске и светске историје. Слике Светог Саве, Сеобе Срба, Хиландара, Тројеручице, “Косовке девојке”, Краљевића Марка, Карађорђа, Хајдук Вељка, Филипа Вишњића (слепи гуслар), Николе Тесле, проте Васе Живковића, Светозара Милетића, Никола Пашића.... То су радови Уроша Предића, Паје Јовановића, Константина Данила и многих других сликара чије је слике Пупин откупио и поклонио Народном музеју у Београду и другим институцијама као завештање. Прве слике је  откупио 1889. године на Светској изложби у Паризу, а то су дела Уроша Предића: “Сироче на мајчином гробу” и “Херцеговачки бегунци.” Те године је и докторирао на универзитету у Берлину, кад није могао ни да замисли своју светску каријеру. Да би представи значајне Србе у Америци Пупин зове Уроша Предића да уради портрете Вука Караџића и Петра Петровића Његоша, који се налазе на Питсбург универзитету, а посебно је ценио још једног великог Србина, Руђера Бошковића, чију је слику откупио, а данас се налази  у Народном музеју у Београду.

Пупин 29. маја 1930. пише свештенику из Идвора, Влајку Николину: “Американцима, Немцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило јер сам моју аутобиографију зато и писао да у њој представим свету српску народ и српску мајку. Изузетна популарност аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена”У илустрованој Пупиновој аутобиографији  види се и његова заинтересованост за средњовековну уметности и заштиту српског културног и духовног наслеђа. То се најбоље види и преко књиге “Српска црквена архитекртура”, коју је Пупин издао 1918. године  у Лондону, када на крају књиге као издавач  преко П. С. позива   Западне хришћане из Америке и Велике Британије да посете српске светиње које су српски краљеви, властела и народ  подизали  од X до XВ века. Из Пупинове  задужбине финансиране су   књига о манастирима: Студеница, Раваница, Манасија, Дечани, Каленић и Марков манастир. Поговор илустроване књиге је дело Милоша Црњанског, који се допао Михајлу Пупину, када Црњански каже: “Од ове књиге живота очекује се, разуме се, наук који треба да нам каже реч спокојства и реч пута на чијем крају чека смисао.”

Илустрована Пупинова аутобиографија  је и права српска национална, а не идеолошка историја. Књига је формата 302 x 235 см, 240 страна и преко 80 уметничких слика и фотографија. Због личности које се појављују књига може да се прихвати и као енциклопедија.

Књига ће изаћи из штампе најкасније октобра 2013. Године. Цена у претплати је 7.990,00 динара.

Кaдрови дугометражно документарног 
филма о Михајлу Пупину

Снимање филма о Михајлу Идворском Пупину представља велики изазов. У средишту је светска личност, српског порекла, грандиозног дела, са учинцима у више области, и узбудљивим  животом у бурном историјском раздобљу и на широком простору, од кућног идворског прага до највећих градова и догађаја Европе и Америке!

Пупин је решио проблем телефонског и телеграфског преноса на велике даљине  (Пупинов калем). Људи су на планети почели да комуницирају. Тиме је задужио човечанство, обогатио науку, унапредио цивилизацију. Фасцинантан  Пупинов животни пут је и садржај филмске приче, којим само судбина иде. Као научник, проналазач, професор и јавна личност, Пупин је био и први дипломата Србије у Америци, који је успео у току И Светског да рата промени однос америчког јавног мнења према Србији, јер је припадао и самом врху интелектуалне Америке. Не бисмо смели да ѕаборавимо да је Пупин као хипотеку заложио своје целокупно имање да би америчким трговцима платило оружија за Солунски фронт. Мада је био и један од дванаесторо оснивача Националног одбора за аеронаутику, који је 1958. године апсорбован у НАСА, Пупин је у току рат решио и проблем сонара за откривања подморница. Као велики православац, Пупин је у Лондону је 1918. године  издао књигу о „Српској црквеној архитектури“, да би по завршетку рата позвао Западне хришћане САД и Велике Британије да посете  православне светиње, које су подизали српски краљеви и властела од X до XV века.

Поред снимања у Њујорку, Вашингтону, Чикагу, Лондону и Паризу, део филма био би сниман у и Студеници, Дечанима, Пећкој Патријаршији и Хиландару. Прича о Пупину је привлачна, једна од оних када стварност надвиси машту. Његов трновит пут, којим је ишао, као и већина емиграната, да би стигао до колоса светског гласа, а да никада није заборавио свој национални идентитет, потребно је Србији  данас, али и заувек. Пупин је интерес српског народа стављао  испред личног интереса, јер му је једини интерес био национални препород, чиме се доказао и као велики родољуб, а то је и део запостављене историја Срба као народа.

Добијена средства су минимална, у односу на национални значај,  који смо очекивали од ранијих ресорних министарстава и државних предузећа. Надамо се да ће коначно нови Управни одбори  за разлику претходних прихватити посебан националан значај пројекта и финансијски нам помоћи његову реализацију. За завршетак снимања започетог филма потребно је још око  135.000 евра. Документарни филм о великом научнику (који ће трајати око 90 минута и чији су делови већ снимљени) треба да буде завршен почетком 2014.  године.

Сви заинтересовани који могу на било који начин да помогну овај пројекат могу да се обрате предузећу ИСТОК ФИЛМ доо Београд.

ИСТОК ФИЛМ:   Пошта Београд 6,  Поштански фах 23, Савска 2, 11000 Београд, Моб. 06 415 4325  т. р. 160-381020-64 Банkа Интеса, ПИБ 107836741, Ел. пошта: mstankovic.posao@gmail.com