NATO košmar - Rusija

Strategija na klimavim stubovima?

Kako urušiti kule Kremlja

Reformisanje Zapadne alijanse kreće se u smeru apsolutne planetarne dominacije. Stratezi NATO žele kontrolu nad svim važnim prirodnim resursima i komunikacijama. To ukazuje da se nastavlja NATO zamisao da ovaj savez postane glavni vojni i politički činilac kreiranja sveta po svom receptu. No, na  tom putu, kako  stoji u dokumentima NATO, postoji dugoročni  problem, Rusija, jedna od pet nezavisnih država sveta

Strateški koncept NATO  iz 2010. godine legitimiše svaku svoju vojnu  akciju  kada je u pitanju zaštita izvora energije i ostali prirodni resursi za koje NATO proglasi za svoje vitalne interese, bilo gde da se oni nalaze na planeti. Prema zaključcima NATO stratega oni se neće libiti da upotrebe nuklearno nauružanje u konvencionalnim vojnim sukobima nastalih zaštitom NATO interesa. I upravo to je jedan od razloga (NATO po svaku cenu želi da osvoji i kontroliše svetske resurse, prvenstveno ruske – uralske i sibirske) što Rusija trenutno poseduje najveći nuklearni arsenal na svetu.  

U strategiji NATO osnovni prioritet je slabljenje Rusije, određenim političkim, ekonomskim i vojnim pritiscima. No, poseban značaj se daje i o stvaranju pogrdne slike o Rusiji, ali na jedan prefidan način koji izgleda dobronameran, posebno kada su u pitanju ruska ekonomija, kultura i obrazovanje. Zato i ne iznenađuje izjava Mihail Nikolajevič Širajeva, naučni saradnik Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI):

Zapad čini sve da Rusiji nametne svoju predstavu o Rusiji. To je jedan od metoda borbe Zapada protiv Rusije.  Zapadni političari i njihove pristalice u Rusiji, da ih uslovno nazovemo liberalima, stalno govore o večitoj zaostalosti Rusije, o našem tobožnjem divljaštvu i neobrazovnosti. Gospoda liberali, koji su razorili našu državu `90-tih godina i koji sa užasom gledaju na sadašnje jačanje svoje zemlje, uvek iznova pokušavaju da nas ubede da smo slabi, ništavni i besperspektivni. Oni se kao vatre boje da će ruski narod i svi građani Rusije postati svesni svoje snage i svog determinirajućeg uticaja na stanje stvari u svetu. Prozapadne snage u našoj zemlji, koje se oslanjaju na zapadni establišment, iz sve snage se trude da naš narod sebe doživljava siromašnim i bespomoćnim.

       Sergej Mihajlovič Jermakov, viši naučni saradnik RISI o strategiji NATO prema Rusiji objašnjava: Strateška komanda NATO je u aprilu 2011. godine – pod rukovodstvom generala Stivena Brileja - usvojila je dokument u kojem se govori o „Garantovanom dostupu svetskim resursima“, odnosno o „Issue causes of global commons“... NATO je sebi postavio zadatak da na svaki način obezbedi globalnu dostupnost planetarnim resursima. Ovo se odnosi, pre svega, na četiri važne sfere savremenog sveta: na slobodni međunarodni vazdušni prostor, otvoreno more, kosmos i na potpuno novu sferu koja postaje sve značajnija – sajber prostor. Upravo radi „garantovanog dostupa“ ovim prostorima, NATO kao svoju novu funkciju i definiše njihovu odbranu od trećih zemalja i nedržavnih igrača koji bi mogli zasmetati članicama Alijanse da slobodno prodiru u te sfere i da imaju dostup resursima u tim prostorima.

No, profesor političkih nauka sa Jakobs univerziteta u Bremenu Jerg Himelrajh: NATO nije u stanju da razvije zajedničku strategiju. Sa nestankom Sovjetskog Saveza 1991. godine NATO je izgubio neprijatelja i osnovni razlog svog postojanja.

Ipak, profesor Himelrajh, navodi da je „ Zapadna alijansa imala istorijsku ulogu u procesu transformacije bivših članica Varšavskog pakta, što je kulminiralo 2005. prijemom istočnoevrpskih zemalja u NATO. Ali, u vreme rusko-gruzijskog sukoba 2008. godine, "euforija proširenja je iščezla".

        Danas je očigledno da 28 članica NATO ima duboko različita mišljenja o budućnosti saveza. NATO danas nema strateški cilj koji je držao na okupu sve partenre Alijanse do kolapsa SSSR. Zato su danas podeljenja mišljenja unutar Alijanse o ulozi NATO kao „globalnog policajca“. Svakako Zapadnu alijansu najviše iritira nerešen odnos sa Kremljem.

U Poslednjim događajima oko Libije i Sirije NATO gubi sposobnost kolektivnog delovanja, pa se sve više govori o pojedinim članicama NATO koje prave „koaliciju voljnih“. Ovakva stremljenja ukazuju da bi NATO mogao da se pretvori u forum za neobavezujuću transatlantsku politiku.  Za Evropljane bi, dodaje, to moglo da znači da će u budućnosti sami morati da se pobrinu za sopstvenu bezbednost.

       I upravo zbog ove situacije nu okviru NATO, vodeći stratezi Zapadne alijanse isturaju Rusiju kao osnvnu opasnost i cilj njihovog delovanja, iako u javnoj diplomatiji pokušavaju da se prikažu kao „mirotvorci“ sa željom da razvijaju dobre odnose sa Moskvom. Na raznim samim tima Alijanse vrh NATO ukazuje da se Rusiji ekonomski loše piše, a samim tim i vojno i bezbednosno. Na primer, oni govore da „ ako padnu cene energenata – Rusija će loše proći iz razloga koje ne treba objašnjavati, a ukoliko ne padnu –  Rusija će takođe loše proći, ali u tom slučaju na način koji do sada nije iskusila“.

Leonid Petrović Rešetnjikov

      Zašto i kako stratezi NATO nipodaštavaju značaj Rusije objašnjava Leonid Petrovič Rešetnjikov, direktor RISI:  Sad su odjednom shvatili da više nije sigurno da li su išta postigli i da li su uopšte pobedili. Jer, Rusija je opet postala samostalni, samodovoljni spoljnopolitički i međunarodnim faktor! Država čiji stavovi i interesi se moraju respektovati, sa kojom se mora razgovarati. Uprkos svemu, nastavlja se linija iz 90-tih. Trude se da Rusiju ne primećuju, u svakom slučaju u štampi i nekim izveštajima, kakav je bio, na primer, izveštaj CIA, tačnije – njene organizacije-ćerke pod naslovom „Razvoj sveta do 2030. godine“. U tom izveštaju je Rusiji namenjena neka trećerazredna uloga. Ne zato što oni tako misle, već zato što tako treba pisati i sugerisati Rusima, svima koji žive u Rusiji, da smo slabi, nesrećni i nesposobni za bilo šta i da nam je vreme da svi preselimo na groblje. Oni u tom svom izveštaju o stvarnoj Rusiji praktično i ne govore. Međutim, naš Institut se bavi relanom spoljnom politikom i mi vidimo da se bez Rusije ništa ne rešava.

      I pored promene geopolitičke slike u svetu, kao i brisanja 15 godina dominacije Sjedinjenih Država i NATO kao jedinog globalnog policajca, NATO strategija i dalje zagovara istrošenu formulu koja je zamotana samo u novo pakovanje: NATO i dalje  garantuje bezbednost članica. NATO mora da raspolaže fleksibilnom kombinacijom konvencionalnog i nuklearnog oružja i protivraketne odbrane. Mora da ima odgovarajuće planove za vanredne situacije i organizuje vojne vežbe kako bi članice bile sigurne da će zaista braniti njihove granice. Istovremeno, NATO mora i dalje da se menja – ne sme više da bude statičan kao u vreme hladnog rata, nego fleksibilan, mobilan i sposoban da se prilagodi okolnostima.

Leonid Ivašov

    No, predsednik moskovske Akademije za geopolitičke probleme i ruski general u penziji Leonid Ivašov se pita: Čemu danas služi NATO? Ko će to da napadne Evropu ili SAD? Za borbu protiv terorističkih napada, nelegalne imigracije ili, recimo, droge, NATO nije prilagođen. Taj vojni savez je snažno, moćno sredstvo za osvajanje sveta. NATO je sredstvo globalne finansijske oligarhije koja mašta da, pod vladavinom novca, pokori svet.

     Prvo, Rusija je veoma bogata resursima, a 21. vek je vek borbe za rudne resurse, za energente, kontrolu strateških komunikacija, kao i kontrolu nad ključnim oblastima sveta. Ali, s druge strane, Rusija plaši Zapad svojom istorijom, slavnom prošlošću, time što je Rusija odbranila i očuvala Evropu od najezde mongolsko-tatarske horde, oslobodila je od Napoleona, od Hitlera. Evropa, odnosno nezahvalni evropski lideri, plaše se ponovnog preporoda Rusije. Iz tih razloga Rusija je na meti Zapada, obnjašnjava Ivašov.

     

Medlin Olbrajt

Medlin Olbrajt koja je jedan od tvoraca nove strategije NATO navela je da „ treba imati i jasne stavove kada je u pitanju odnos prema Rusiji. Savez, naime, ima posebne veze sa Rusijom, no saveznici su više puta do sada upozoravali da imaju različite stavove kada je u pitanju spremnost Rusije da konstruktivno surađuje s Alijansom. Pozitivno je što NATO i Rusija imaju neke zajedničke interese, poput saradnje u Afganistanu, nuklearnom razoružavanju i slomu piratstva u Adenskom zalivu. No, neke članice, posebno one iz nekadašnjeg Sovjetskog bloka, prilično su skeptične u odnosu na moskovske tvrdnje o saradnji.”