BEZ BLOKADE

Vekovna veza : Velika Britanija i Srbija

Lojd Džordž Srbiji

Lojd Džordž

„Srpsko Društvo u Londonu priredilo je 26. jula 1917.  doručak u čast gospodina Pašića i, tom prilikom, govorilo je više govornika. Jedan od tih govornika bio je veliki reprezent Velike Britanije Lojd Džordž. Ovaj veliki preporodilac Velike Britanije, jedan od najaktivnijih i najenergičnijih ljudi ovoga rata i jedan od onih koji su stvorili, propovedali i hoeć da ostvare tezu o pravima malih naroda, rekao je tom prilikom nekoliko reči koje su nas zagrejale i dale podstreka na najviše nade. Britanija se, kliknuo je on s oduševljenjem, obavezuje svojom čašću, da će Srbija izaći iz ovog konflikta nezavisna i. poptuno obnovljena... Belgija će na zapadu biti brana prema Nemačkoj, a Srbija će na istoku zadržavati Centralne Sile i nastaviće i dalje da bude straža na vratima Istoka...

Nama će naročito drago biti što...., koja će, po svome geografskom položaju, imati u budućnosti, vidi i ceni sa najviših političkih tribuna Evrope. Mi smo, u jednoj borbi koju naglašava engleski premijer, pali na vratima kroz koja je germanski imperijalizam hteo da prođe da porobi ceo Istok, i pali smo časno, braneći svaku stopu Balkana na koji su navalile Centralne Sile da ga porobe, da ga kolonišu i da ga bace na stranu onih negativa naše civilizacije koje germanizam razvija od 1871 godine. Danas, kada se znamo ko je ko, kad smo ss svi podvojili u dva tabora, jednk da idemo napred, a drugi da se ide u nazad, ovom Svetskom Savezu u kome smo i mi, nije mnogo potrebno da oseti i vidi kako treba, za u buduće, organizovati jugo-istok Evrope. Ovo nisu više vremena Pariskog, ili Bečkog ili Berlinskog Kongresa kada su se pravili, posle malih konflikata, polovni i površni ugovori i kada se nije htelo da čuje za osnovne principe pa kojima bi trebalo što zaista priželjkujemo trenutke koji istoriju dele pa do i od. Budća organizacija celog sveta, i politički, i socijalno, i ekokomski i, naročito, nadionalno, biće na suprotnom polu od dosadanje. Žinimo u vremenima koja su najveća. Što se danas stvori, stvoreno je za stoleća u napred. Otuda, svaka reč koja se čuje od onih koji su uneli po nešto novo u smislu nacionalno-socialnih teorija za sutrašnji svet, i to reč koja se čuje o Srbiji, — za nas je važna, i velika, i merodavna; a kad ta reč dolazi od jednoga Lojda Džor - koji, sa Vilsonom i Kerenskim, prestavlja jednu Svetu Trojicu energije, volje i odlučnosti, — ona je za nas gotovo delo. Kad se tome još dodaju komentari koji o tome govoru donose Tajms i Tan, dve velike zatave, dva velika nosioca ideja Velike Britaiije i Francuske, onda smo mi, tim komentarima, na najuspešnijem putu ka ostvarenju naših velikih narodnih ideala.

Nikola Pašić i vojvoda Mišić

Na drugome mestu mi donosimo te komentare kojima nisu potrebni naši komentari. Ovom prilikom mi hoćemo „sa velikom radošću, da naglasimo još i to da su se, ovom prilikom, naši i drugi engleski prijatelji da nam kažu reči prijateljstva utehe i vere. Robert Sesil je tom prilikom govorio, protumačio svoj skorašnji govor, kao i govor G. Balfura, i rekao nam najlepše reči koje smo mi doneli u prošlome broju. Pismo Lorda Kerzoia kojim se izvinjava što ne može da prisustvuje sednici Društva, takođe je uputio simpatij i nada za našu zemlju.

Ovo nekoliko deklaracija, zajedno a onima koje su ranije rečene, okrepljuju nas snažno u ovim trenutima kada smo bez otadžbine i kada, iz nje, čujemo vapaj onih koji su pod austriskim i bugarskim ropstvom.”  

                                                                                                            Iz srpske štampe  

Dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu,ISTOK FILM DOO BEOGRAD