Prećutana smrt Josipa Broza

Četvrti maj je bio devetnaestog februara

Prećutana smrt Josipa Broza

Prvi put jedan živi svedok javno govori o stvarnom datumu Titove smrti, kao i to kako je revnosna administracija Kliničkog centra iz Ljubljane detaljno izračunala (i naplatila od SFRJ) svaki dinar za njegovo bezuspešno lečenje. Do poslednje papričice, sa uvek privlačnog menija
"Josip Broz Tito je umro", bila je poruka strogo poverljivog kablograma iz Saveta za odbranu ustavnog poretka SFRJ razaraču "Split", koji se nalazio u vodama Crnog mora. Bio je 14. februar 1980. godine.
Ali poruka kablograma je nešto kasnije povučena. Razlog je to što su lekari već klinički mrtvog Broza priključili na aparate. Na taj način formalno-pravno on još nije bio mrtav. Taj događaj je čuvan u najvećoj tajnosti. Razlog tome je bilo pitanje: Šta posle Tita? Tako i ne iznenađuje parola:"I posle Tita Tito" koja se pojavila odmah posle zvaničnog objavljivanja Titove smrti 4. maja 1980. godine.
Tada je Klinički centar u Ljubljani samo čekao šifrovanu poruku "Utakmica je počela" (Split: Hajduk - Crvena Zvezda), koja je označavala trenutak da se javnosti saopšti činjenica da je Tito mrtav.
Ali šta se dešavalo u međuvremenu... Titovo zdravstveno stanje, koje je ukazivalo na njegov kraj, dovelo je do sukoba među ondašnjom jugoslovenskom političkom elitom.
Tadašnji predsednik Saveta za odbranu ustavnog poretka Vladimir Bakarić uveliko je pokušavao da bude Titov naslednik. On je imao ideju da posle zvaničnog objavljivanja Titove smrti uhapsi oko 2.000 ljudi koji nisu bili samo dotadašnji disidenti, već i neki viđeni političari, generali, i svi oni koji su mogli da ugroze njegovo preuzimanje vlasti. Tako je napravljen operativni štab od pripadnika KOS-a i DB-a kojim je po automatizmu funkcije koordinirao general Jefto Šašić i koji je Bakarićev plan trebalo da sprovede u delo.
S druge strane nalazili su se Lazar Koliševski, tadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ, i njegov zamenik Stevan Doronjski. I tako je postojao otvoreni sukob ove dve linije, koji se odvijao pod okriljem Titove smrti. No, kako Broz još faktički nije bio mrtav, netrpeljivost ovih klanova je skrivana od naroda.
U međuvremenu, mediji su igrali svoju igru. Bili su strogo kontrolisani. U javnosti su se pojavljivala zvanična saopštenja konzilijuma Kliničkog centra iz Ljubljane. Prikazivane su slike Titovih sinova Žarka i Miše kraj njegove postelje u bolnici, pa generala Nikole Ljubičića i drugih.
Zanimljiva je bila slika posete Stevana Krajačića Brozu jer je to bila fotografija iz 1974. kada je Tito bio na oporavku u Igalu. I tako je Tito obitavao u javnosti.
A šta se događalo sa Brozom na aparatima? Konzilijum lekara Kliničkog centra u Ljubljani znao je da Titu nema pomoći. Očekivalo se svakog trenutka da umre. I tako je Josip Broz Tito preminuo pred zoru 19. februara 1980. godine. Zanimljivo da se telo još nije ohladilo, a kod Stanka Maćića, šefa državnog budžeta SFRJ, istog dana pojavilo se načelnik Generalštaba general Nikola Ljubičić sa još deset generala i nekoliko političkih funkcionera, da se dogovore o izdvajanju para za Titovu sahranu i prijem stranih državnika i delegacija na pogrebnoj ceremoniji.
Tada je od Maćića traženo da za pokop Maršala odvoji 15 milijardi dinara. Poređenja radi, te iste godine budžet Crvenog krsta SFRJ bio je 330 miliona dinara, štafeta je koštala 2,5 milijardi dinara, a budžet Tanjuga je bio 600 miliona dinara.
Takođe su Maćiću prezentirani troškovi Titovog lečenja u Kliničkom centru u Ljubljani. Koliko je to bilo bizarno, govori i informacija da je Ljubljana tražila da se, pored ostalog, plati i sedam ljutih papričica s jelovnika Josipa Broza dok je lečen sve do smrti.
I dok su građani Jugoslavije čekali informacije o Titovom zdravlju, on je već bio mrtav. Vest je počela polako da se širi, prvo u najvišim, pa onda i u nižim političkim i partijskim krugovima. O tome svedoči i jedan penzionisani potpukovnik vojne službe koji kaže da je prisustvovao jednom službenom skupu na kome se razgovaralo o tome šta će biti posle Titove smrti, a on je već to znao.
Takođe, jedan naš diplomata, koji je u to vreme bio na Filipinima, kaže da je iz SFRJ stigla zapečaćena koverta sa oznakom "top sikrit" prvih dana aprila 1980. Kada su je otvorili, pročitali su uputstva kako treba da se ponašaju kada se objavi Titova smrt. Tačno je ozunačeno kako i kada otvoriti knjigu žalosti u diplomatskom predstavništvu, napisani su govori za medije, a navedeno je i kako će izgledati pokop Tita i ko će biti prisutan. Svima je bilo jasno da je Tito umro, ali da to nije zvanično objavljeno.
Očigledno da je 4. maj 1980, datum zvanične Titove smrti, predstavljao farsu koja je plasirana narodu Jugoslavije. Ono što je sigurno jeste - 4. maj je bio 19. februara.
Strah

Titova sahrana, kao i ceo tadašnji svetski sistem, bila je obeležena blokovskom konfrontacijom dve supersile, Sjedinjenih država i Sovjetskog saveza. Jugoslavija je bila "međuzona" između Istoka i Zapada. Nekadašnji potpredsednik SAD Volter Mondejl, koji je vodio američku delegaciju na sahrani Josipa Broza Tita 8. maja 1980, kaže da su Sjedinjene države organizovale Titov pokop. Pored toga, Vašington je insistirao na tome da na sahranu Broza u Beograd dođe što više državnika i delegacija država, saveznika SAD. Američka strategija povodom Titove smrti planirana je u Savetu za nacionalnu bezbednost vodeće sile NATO. U istom dokumentu traži se da se razmotri i isporuka aviona "avaks" (letelice za rano upozorenje) Jugoslaviji. Da je ta namera ostvarena, SFRJ je mogla da bude jedina zemlja van NATO sa ovim tipom aviona. Očigledno je da je Vašington strahovao zbog onoga što će se dogoditi nakon Titove smrti. No, sve ovo ne bi bilo tako zanimljivo da se ova rasprava nije događala 13. februara 1980, samo dan pre nego što je Tito bio klinički mrtav, a šest dana pre nego je zaista i preminuo.

Zvanična verzija

Godina 1980.
4. januara kratka Tanjugova vest: Po savetu lekarskog konzilijuma predsednik Republike Josip Broz Tito primljen je juče u Klinički centar u Ljubljani zbog ispitivanja krvnih sudova nogu.
7. januar: Lekarski konzilijum izvršio je danas na Brdu kod Kranja konsultaciju s profesorom dr Majklom Debejkijem - SAD i prof. dr Maratom Knjazejevim - SSSR o zdravstvenom stanju i daljem lečenju predsednika Tita
14. januar: Tito operisan u Kliničkom centru Ljubljana.
21. januar: Josipu Brozu Titu amputirana leva noga.
23. januar: Predsednika Tita, koji se uspešno oporavlja u Kliničkom centru u Ljubljani, posetili su sinovi Žarko i Miša.
28. januar: Savezni sekretar za narodnu odbranu general armije Nikola Ljubičić posetio je juče u Kliničkom centru u Ljubljani maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita.
29. januar: Predsednik Tito napustio je juče po podne odeljenje za intezivnu negu i prešao na bolničko odeljenje Klinike za srce i krvne sudove, gde se nastavljaju mere medicinske rehabilitacije.
10. februar: Tokom poslednjih dana oporavak Tita bio je usporen.
14. februar: U toku protekle noći stanje zdravlja Tita bilo je kritično. Preduzete su mere intezivnog lečenja, pa je došlo do izvesnog poboljšanja, ali je stanje i dalje vrlo kritično.
22. april: U popodnevnim časovima došlo je do pogoršanja zdravstvenog stanja Tita koje je ušlo u kritičnu fazu.
4. maj: Danas 4. maja 1980. godine, u ranim popodnevnim časovima, Tito je preminuo.

Autor: Miodrag Dinić