Dilema stara četiri godine

Slučaj KARAŠ

Osoba koja je ubila Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, stajala je, u odnosu na gardiste, na uzvisici od 20 centimetara, u čestaru vojnog objekta “Karaš”, licem okrenuta ka ogradi. Zločinac je prvo razoružao Milovanovića i povukao se ka Jakovljeviću, a zatim ih obojicu ubio. Ovako glasi jedan od mogućih scenarija tragedije koja se 5. oktobra dogodila u vojnom objektu u Topčideru, nastala na osnovu analiza rada eksperata koje je angažovala nezavisna komisija.
Prvi metak pogađa Jakovljevića u stomak, kroz opasač. - Tog momenta Jakovljević se savija unapred i “dobija” još dva hica - navodi vojni analitičar Miodrag Dinić, koji prati rad vojne i nezavisne komisije. - Pada na stomak, licem okrenut ka stražarskom mestu broj 3. Posebno je zanimljiv detalj da je kraj Jakovljevićevog tela nađeno pet okvira za municiju, iako su i on i Milovanović bili zaduženi sa po dva puna i isto toliko prazna.
- Kod tela Dragana Jakovljevića nađena je puška koju duži Milovanović, a kraj Milovanovića je bio Jakovljevićev automat - objašnjava Dinić, koji je imao uvida u spise vojne i civilne komisije. - Jakovljević je u torbici imao tri okvira: dva prazna i jedan pun sa 30 metaka. U pušci, nađenoj kraj njega, bio je okvir sa 23 metka, a jedan metak je bio u cevi. Peti, prazan okvir, bio je ispod Jakovljevićevog tela. Sa istog mesta sa kojeg je, prema ovoj verziji, ubijen Jakovljević, ubica je pucao i na Milovanovića. Njihova tela nađena su na rastojanju od 4,95 metra. Prvi metak pogadja Dražena u levu nadlakticu. - To je bio mahinalni pokret dizanja ruke da se zaštiti - tumaći Dinic. - Ta treća osoba, potom, puca iz Jakovljevićeve puške i ostavlja je pored Milovanovića, a Milovanovićevu kraj Jakovljevića, jer ne zna ko je koji automat zadužio.
Na naše pitanje ko je ubica, odnosno kako je ušao u vojni objekat “Karaš”, Dinić to objašnjava “uočenim nedostatkom u sistemu bezbednosti” te kasarne: - Analizom senzora utvrđeno je da je treća osoba mogla sa krova automobila iz ulice, koja je tik uz objekat, da preskoči ogradu i da tako senzori ne registruju upad. Upravo kamera koja je tamo, od ukupno 24 kamere, nije radila, video-rikorder je bio na popravci, a kompjuterski zapis uništen, jer se kripto-zaštita lako skida. Ista osoba mogla je da pobegne i izazove takozvano narušavanje sistema bezbednosti posle tragičnog događaja. Registrovana su tri narušavanja: kod stražarskih mesta dva, tri i četiri. “Dvojka” i “trojka” su blizu mesta pogibije vojnika, ali je “četvorka” dosta dalje i u blizini ulaza u tunel. Uzvisenje od 20 centimetara sa kojeg je, prema ovoj verziji, ubica pucao u vojnike, više ne postoji. Naš sagovornik ističe da je uništeno tokom prosejavanja zemljišta u potrazi za ispaljenim zrnima.
- Prosejavanje je dodatno narušilo lice mesta - kaze Dinić. - Ipak, ovaj mogući scenario sa trećom osobom dobija na validnosti, pored ostalog, i kad se vide mesta gde su nađene čaure. One su padale na desnu stranu, sto je i logično. Prva čaura leti najdalje, na oko četiri-pet metara, a kad se cev zagreje padaju bliže mestu sa kojeg se puca.
DVA IZDVOJENA MIŠLJENJA KAO što su “Novosti” objavile, troje veštaka sudske medicine i jedna balističar isključili su mogućnost da se bilo ko od vojnika ubio. Prof. Slobodan Savić i Miroljub Obradović i Ivanka Baralić, kao i balističar Gradimir Kostadinović u svom zaključku su naveli da “Jakovljević nije mogao sam sebi da nanese konstatovane povrede”. Veštaci balističari Miroslav Busarcević i Milan Kunjadić dali su suprotno mišljenje. Oni navode da je “Dragan Jakovljević mogao sam sebi da nanese navedene povrede”, iako je nemoguće da se utvrdi da li “rafalnom ili pojedinačnom paljbom”. Ovi veštaci su zaključili i da je “na Dražena Milovanovića mogao da puca Dragan Jakovljević” i da se “događaj najverovatnije tako i odigrao”. Busarcević i Kunjadić, medjutim, takođe u svom mišljenju naglašavaju da je “nemoguće utvrditi u kojem položaju je bilo telo Dragana Jakovljevića u trenutku zadobijanja povreda”. I oni ističu da je “došlo do grubih grešaka u obezbeđivanju lica mesta” i da je zbog toga, pored ostalog, bilo nemoguće da se sa pušaka uzmu otisci prstiju (papilarne linije) i DNK uzorci.
ZAMERKE BALISTICARU MILAN Jankovic, advokat porodice Dragana Jakovljevica, za “Novosti” objašnjava zašto je podneo zahtev za izuzeće vestaka balističara Miroslava Busarcevića: - On je napravio ozbiljan propust u metodologiji utvrđivanja relevantnih činjenica. Busarcević je bez obaveštavanja punomoćnika oštećenih, kojima je pri obrazovanju nezavisne komisije dodeljena posebna i značajna uloga, odlazio na lice mesta, obavljao ispitivanja, kontaktirao sa vojnim istražnim organima... Bez obzira na to da li je tome ili nije obavestio predsednika komisije. Njegovo ponašanje je dovelo do jednostranog pristupa u utvrđivanju smrti gardista, ne ulazeći u to da li je neko na njega vršio pritisak ili mu je nešto sugerisano. Advokat Jankovic naglašava da je osnovna primedba na rad veštaka Busarcevića i Milana Kunjadića bila odsustvo njihove saradnje sa profesorima sa sudske medicine, koja je neophodna kod ovakve vrste veštačenja.
KRVAVA UNIFORMA ODEĆA nastradalih gardista dostavljena je komisiji u najlon kesama “zgužvana, vlažna, natopljena krvlju i na mnogobrojnim mestima prekrivena beličastom plesni”. To je gotovo onemogućilo njeno veštačenje. Prethodno je osušena na Institutu za sudsku medicinu. Interesantno je da su obe uniforme sečene, iako je samo Draženu Milovanoviću ukazivana pomoć, jer je Dragan Jakovljević već bio mrtav.

Beograd, Subota, 27. November 2004. 11:33 (Večernje Novosti)