BEZ BLOKADE

Какве везе има химна са тренутним стањем србског народа

Лако је научно доказати да Срби неће бити срећни, сигурни, ни делотворни док не промене своју химну, грб и заставу. Химна је конфузна, грб није исконски, генски, подсећа на раскол и цепање националног бића, а боје на застави нису србске

Проф. др Светозар Радишић

Да би србски народ опстао мора да схвати важност информација. Најбоље би било да држава оформи Институт за информације. О писму и језику би требало да брину људи који желе да србски народ не нестане. Први корак је анализа информација, које допиру до колективне подсвести, а потом и до свести грађана Србије.

Лако је научно доказати да Срби неће бити срећни, сигурни, ни делотворни док не промене своју химну, грб и заставу. Химна је конфузна, грб није исконски, генски, подсећа на раскол и цепање националног бића, а боје на застави нису србске.

Када грб као симбол не симболизује Србе, то је као када се на флашу са ракијом стави етикета за маргарин, али много опасније јер није важно како Србе неко види већ како они себе доживљавају обележени знамењем. Наравно, химна, грб и застава нису узроци србске пропасти, али јесу неки од исхода, одраз рода и сигурно је да могу постати добар информациони образац за национално исцељивање.

То значи да постоји изузетна шанса, можда и последња, да се успостави информационо сагласје и енергоинформациона равнотежа, као основа за друштвени напредак Србије. Све то упркос истини да су римски и папски глосатори и логографи учинили све да Срби не знају ни како се зову, не знају своју историју, не знају ко им је род, заборавили су своју културу, не знају шта је истина о њиховом генетском коду, а страхују пред очевидним новим изазовима и на западу планираним прогонима и асимилацијама.

Анализа химне Републике србије на први поглед

Боже правде, ти што спасе

од пропасти до сад нас,

Синтагма „Боже правде” је неосмишљена и нејасна. Да ли се обраћамо Богу. Па на тај начин од њега тражимо правду, или се обраћамо некаквом „богу правде” из периода многобоштва? Друго, како нас је спасао од пропасти када у њу срљамо? Да ли то значи да бисмо раније скончали да Њега није било?

чуј и од сад наше гласе

и од сад нам буди спас.

То би требало да значи да је до сада чуо наше гласове (вероватно молитве), те да ће нас на исти начин спасавати. Ако ће нас тако спасавати, боље је да нас не спасава.

Моћном руком води, брани

будућности српске брод.

Боже, спаси, Боже, храни,

српске земље, српски род!

Условно, ова строфа има смисла, али… Од када Бог руком или рукама брани? Зар није довољно да храни србски род. Ако јесте, што тражимо да храни и србске земље?

Сложи српску браћу драгу

на свак дичан славан рад,

Све док будемо тражили слогу, у подсвести ће нам бити неслога. Стих „на свак дичан славан рад”, је бесмислен. Посебно са становишта народа. Не сме се у тако важном тексту појавити бесмислица, будући да блокира ум.

слога биће пораз врагу,

а најјачи српству град.

Срби из Србије, реч је о химни Републике Србије, не помињу врага, него ђавола. Очевидно је аутор подредио суштину облику – рими. Стих „најјачи српству град”, је недорађен и недомишљен, а уграђен само ради риме.

Нек на српској блиста грани

братске слоге златан плод.

Ова два стиха су засад најбоља. Боље би било да су у садашњем времену. За реактивни ум је подеснију облик „на грани блиста братске слоге златан плод”.Оно «нека», значи да тек треба да се догоди, а то је потенцијално и неразумљиво за подсвест.

Боже, спаси, Боже, храни

српске земље, српски род!

Ова два стиха сам прокоментарисао. Како смо у првим редовима химне рекли да смо спасени, и задовољни смо досадашњим спасавањем (тако Бог треба само да настави да ради), а нисмо гладни (то бар још нисмо признали)овај рефрен постаје проблематичан. Највећи проблем је што није у садашњем времену, а само то време постоји и само на такве облике информација подсвест реагује.

 

Нек на српско ведро чело

твог не падне гнева гром,

Нити је србско чело ведро, нити Бог (хришчански) реагује громом, односно таквом врстом гнева.

благослови Србу село,

поље, њиву, град и дом!

Овде је најбоље то што Срба не зове Србин. Но, ово је мала шала иако истинита. Аутор је мога да буде мало креативнији, када је набрајао шта треба благословити. Све набројано је у материјалној сфери. Недостају душевна и духовна.

Кад наступе борбе дани,

к победи му води ход.

Очевидно је да је аутор навлачио прва два стиха, не би ли их римовао са стиховима из рефрена.

Боже, спаси, Боже, храни

српске земље, српски род!

Ова два стиха (нека врста рефрена) већ сам прокоментарисао.

Из мрачнога сину гроба

српске славе нови сјај:

Страшно! Посебно за начин функционисања подсвести.

настало је ново доба,

нову срећу, Боже, дај!

Једина истина која је написана у химни је „настало је ново доба”. Чак је то једина реченица, која није на силу поетизована.

Отаџбину српску брани,

петвековне борбе плод.

Недај боже да је Србија плод петвековне борбе ослобађања од Турака (вероватно се на ту борбу мисли). То нема везе са србском историјом. Срби и Србија заслужују бар да се размислио томе ко су и шта су.

Боже, спаси, Боже, брани,

моли ти се српски род!

Ово Боже брани, подсећа на Боже правде. Шта да брани? Шта правде?Најјважнија и највреднија песма неког рода, не сме бити толико бесмислена, будући да је човек пева стојећи, свечано и прима у подсвест.

Прве две речи у химни су довољан разлог да се она мења. То што она у оваквом облику никоме не смета, само је доказ у каквом су интелектуалном стању, србски политичари, научници и песници.

Зашто је химна важна по теорији информација

Информација је основни садржај енергије којим се она самообликује и претвара у материју. У току преобличавања енергије у материју и обратно и самообликовања енергије једино информација остаје неизмењена. Она се условно може избрисати једино у мисаоној фази, на свом извору, док је кошмарна, односно док се не уобличи у речи.

Када постане део информационог омотача, тада ни брисање на извору не помаже, информација постаје вечна. Човек је се само заборавом и „присвајањем“ других информација уместо ње може ослободити. Свака новонастала настала информација гравира се у информациони холограм целог космоса. Информације приказују својства енергије и материје, а уз то условљавају све односе и процесе у универзуму.

Оне су средство за претварање енергије у различите облике и за стварање различитих материјалних стања.

Материја и све врсте енергија су носиоци информација. Стога постоје енергијски (емоције, мисли, нагони) и материјални носиоци информација (магнетне траке, компактни дискови, аудио-касете, филмске траке, слике, фотографије, књиге, односно сваки предмет).

Будући да је живот кретање и ток свепрожимајуће „умне енергије“ између различитих полова одређених информацијама, природно је да се у људском друштву разврставање информација обави у односу на особине и својства живих бића. Као што је већ речено, информације могу да буду у људском телу, животној енергији и души. Свака компонента живог бића прима своју врсту информација.

За избор информација према разним критеријумима неопходни су знање, искуство и мудрост. У зависности од тога на шта утичу, информације могу да материјализују и дематеријализују енергију. Тако једна реч као шифра (кôд) са унапред утврђеним менталним значењем, када се налази у емоцијама или мислима, спаја, обједињава и акумулира енергију.

На тај начин покреће процес измене енергијског стања и преобличавање енергије, промене ритма и учесталост њеног кретања. Овде је реч о најснажнијем космичком утицају, којим се мења суштина (то значи и одлике) онога на шта су информације усмерене.

Григ Бреден (Gregg Braden) верује да се емоције тренутно шире холограмским космосом и при томе информационо мењају и структуру материје (1). Зрачење осећајем из срца, према његовим схватањима, ствара електричне и електромагнетне таласе унутар људских тела, који се преносе на спољашњост и простиру попут мисли. Концентрација осећања веома је моћна у појединцу, а камоли у групи. Бреден тврди да је реч о унутрашњој, природној технологији за остваривање циљева.

Бреденовом методом, која би требало да покаже како душа зрачи, изгледа да се циљно мења стварност. Иако је то заиста чудо, лекари док оперишу срце као да мантрају, изговарају договорену реч, која за све учеснике „медицинског обреда“ значи исто.

На пример, реч „биће“ за њих значи исто што и синтагма „срце без грешке ради“. Резултат је свођење будућег и прошлог времена на време садашње (2), а срчани проблем који је постојао, или би требало да буде решен, управо је решен, односно више не постоји.

Уколико је наведено бар приближно истинито, обједињена информација (информациона мисаона енергија) може време будуће да премести у време садашње. Оно што би се догађало у неком временском интервалу могуће је да се догоди одмах. То значи да се замишљеном речју са одговарајућим значењем може све постојеће враћати у прошлост. Тако реч може да замени целу мисаону процедуру којом се стварају одређене менталне представе при враћању за било који временски интервал било чега у садашњост. Све то, као што је наглашено, омогућава холограмска суштина космоса и људског мозга, јер су све тачке у космосу свевремено и истовремено једнако информисане.

Проблем истинитости информација је несагледиво значајан, тако да је почетак 21. века искушење за цео људски род са становишта истине. Отац Лазар из манастира Острог је тај феномен прокоментарисао на свој начин: „Наш народ уби незнање. Више смо пострадали за ових шездесет година комунизма него за петсто година турског ропства. Није ми јасно како, али тако је. Како се само перфидно убијала душа овог народа. Као да је сам ђаво био у нашим вођама. Још веће је чудо како је народ прихватио као истину толику и такву лаж.“(3)

Информације стварају стварност. Обједињавањем мисли и стварањем критичне масе постиже се веома моћна заједничка ментална представа, заснована на договорном значењу пробраних информација. Та ментална представа се самоостварује преко подсвести енергијски, односно мисаоно умрежених живих бића.

Већина информација којима располаже човек јесу чулне информације, посебно оне које служе за комуникацију. Те информације преко нервног система омогућавају стабилно понашање људи у односу према објективној стварности, и налазе се у свакодневном животу (речи, слике, песме, филмови, појаве, призори догађаја, односи итд.).

Размена информација је суштина биолошких односа, и та врста информација је највише истражена. Занимљиво је да човек релативно мало зна о најважнијим категоријама као што су енергија, информација, емоција, мисао, нагон. Оригиналност и уникатност информација може се схватити на основу сублимираних и симболичних информација у сну.

Оне су упућене особи која сања на исти начин на који се упућују информације у наводно случајним сусретима, оствареним стицајем околности (4). Исте информације имају различито значење за свакога понаособ. Треба их разумети, а то може само особа којој су упућене. Исто важи и за информације које садрже значење бројева.

Разлика између информација и мисли је у томе што мисли преносе информације. Одакле? Па из „умне енергије“. Како? Једноставно, човек је космички, енергијски организам, енергијски утопљен у свемир. Он за комуникацију са космосом користи мисли као вид енергије. Све време је чулно отворен за информације, а несвесно их прима само у стању дремежа, сна и дубоког сна. У стању дубоког сна информације могу да мењају личност.

Посебне информације прибављају се посредством инстинкта и интуиције. Оне делују на нивоу подсвести, а омогућавају правовремену реакцију у односу на искуство (раније запамћене информације), које може да буде и генетско. Те информације не делују на ум, већ на психу и аутоматски изазивају неконтролисане психосоматске промене.

Информације могу да постоје у лековима, системима за заштиту од зрачења, рунама, амајлијама, молекулу ДНК (5), у води. Оне делују само ако их прихвати подсвест несвесно, после дужег утицаја, или посредством менталног низа: идеја – жеља – воља – вера – ментална представа утицаја.

Биљни и животињски свет познају неми говор одговарајућих ритмова, учесталости вибрација и препознатих осећања (6). Неке информације су угравиране, друге прослеђене из прошлости као запис, треће непрестано промењиве.

Тако је очевидно да лососи и све селице имају информацију о претходним миграцијама, односно ритмичком кретању, а да су менталитет, карактер и темперамент људи засновани и на генским информацијама. Уз те тешко промењиве информацијске „записе“, који одређују менталну структуру живих бића, постоје и стално промењиве информације у говору људи, као и у „говору птица“ и „говору делфина“.

Те информације већином припадају несвесним енергијским, некодираним информацијама. Оне су на нивоу свести покретачке и несталне, а када продру у подсвест, подстицајне су и трајне.

Према проф. др Дејану Раковићу емоционално обојене информације могу да се преносе електромагнетном енергијом на ултраниским фреквенцијама, будући да су у истом опсегу са можданим таласима и то: повремено, свесно и несвесно. Занимљиво је да се информације преносе у спектру који се осцилаторно преклапа са вибрацијама електроенцефалографа, вибрацијама у јоносфери и резонантним вибрацијама Земље. Реч је о механизму за размену информација у ултраниском фреквентном опсегу, који помаже већини животињских врста у борби за опстанак. Чини се да јоносфера представља динамичко колективно памћење свих биолошких врста.

Могућност да се енергијски утиче на стање информација у нервно-холограмској мрежи представља значајан услов за развој медицине, психологије, биологије, космологије, физике, технике, филозофије и религије. Уколико се потврде и усвоје резултати истраживања који показују да је могуће избрисати информацију у вези са хипохондријом (7), онда је могуће наћи истоврсно решење за хомосексуалност – брисањем генетске информације која зависнике и заљубљенике у исти пол ставља у ред настраних људи.

На принципима који омогућавају психосоматске промене у људском организму професор Игор Смирнов обликовао је технологију психосондаже. Приликом сондирања могућа је манипулација информацијама, њихово стварање, размештање, кидање, уметање и „брисање“ (8). Уз њену позитивну примену за исцељивање људи од већине неизлечивих болести, та затајена метода се може злоупотребити као најужасније оружје. Наиме, метода омогућава контролисану промену личности, уништавање воље и изазивање депресије. Као што је пред своју смрт признао и Смирнов, реч је о најновијем, изузетно моћном, психотропном и психотронском, у суштини биоенергијском оружју (9).

Пробране информације могу да утичу сугестивно, изазивајући циљно понашање, односно програмирање живих бића, посебно уколико се користе методе које служе за продор у подсвест, као што су медитација, (ауто)хипноза, а исто тако и методе у којима се за манипулисање информацијама примењују микроталасна резонанца или екстраниске фреквенције. Информације је могуће убацити у подсвест (програмирање), мењати (исцељивање) и избрисати (на пример, поништавање информација у мозгу и нервном систему ради „прања мозга“ и „зомбирања“).

Такозвано брисање информација је могуће и ради исцељивања у случају када су претходне информације у подсвести неистините, или ако су штетне за организам.

Показало се да је могућа и лингвистичка заштита подсвести. Наиме, одабрана реч с правовремено додељеним значењем, на нивоу симбола, може да „блокира“ изазивање нежељених информационих промена. Подсвест се затвара када се помисли на одабрану реч, будући да помисао на њу постаје тзв. окидач (10).

На основу истраживања утицаја информација на људски организам уведена је у психоаналитичку праксу и тзв. апаратна инфотерапија. Метода доктора Темњикова уклопила се у савремена научно-техничка и технолошка достигнућа у сфери утицаја информација на људску душу. Дугогодишње искуство лекара у области „оздрављења без лекова“ на основу неурофизиолошких процеса обједињено је применом одговарајућих електромагнетних апарата. У ствари, потврђена је хипотеза да болестан орган шаље негативне сигнале, а болест се може очитавати не само на органима здравог човека, него и у дијагностичким уређајима (11).

Ипак, највредније што нуди Темњиков јесте однос према информацијама значајним за здрав душевни живот. Врхунски стручњак за психолингвистику сматра да је могућа заштита ума и психе помоћу пробраних речи. Реч је о блокади учинка нежељених, бесмислених, несхваћених и опасних језичких провокација.

Подсећање на болест не допушта организму природно, аутоматско самоисцељивање. Речено је да размишљање о болести подразумева освежавање и пробирање информација које су суштина болести. Реч је о повлачењу емоција из заборава, из прошлог у садашње време.

На тај начин се болест утемељује, а ретки су времешни људи, или народи, који неће пронаћи нешто што их тишти. Осим тога, старији и искуснији људи и народи чешће, ради чувања душе, одговарају искрено на питања. То значи да ће већина њих мислити и рећи „како се стварно осећају“.

Ето колико су моћне информације, и то због начина на који их човек прихвата. Да нема информација, не би било спорова, ратова, кретања, живота, ничега у космосу. Зато је истина да је прво била информација (мисао, реч) (12). Због информација и ништа је нешто. Захваљујући истинитој информацији да је све у космосу енергија, могуће је мислити о значају информација. Мисао је само делић свега, и све је само делић мисли. Парадоксално? Свакако, захваљујући информацијама. Информација у емоцијама, мислима и ногону подешава и раздешава људе.

Занимљиво је да информисаност (знање) потискује емоције или отклања узроке њиховог настанка. Руски академик Павел Васиљевич Симонов, истраживач емоција, сматра да се страх, гнев, завист, сета, туга, љубомора, пожуда, болесне жеље, патња и друге за душу опасне емоције јављају у недостатку применљивих информација. Такозване позитивне емоције, као што су срећа, усхићење, сладострашће, ужитак, радост, задовољство, раздраганост, безбрижност, смиреност, опуштеност и знатижеља, настају тек када пристигле информације повећају вероватноћу достизања циља у односу на ишчекивање (13). Логично, зар не?

Применити инфотерапијску методу Генадија Ј. Темњиков

Какве везе има химна са тренутним стањем србског народа? Она је условно последица србске неписмености и недовољног размишљања. Каква год да је била процедура у избору наведеног текста изабране су нелогичне информације. Срби су увек имали сјајне песнике, а ниједан од њих није написао химну.

Када би химна имала тзв. позитиван садржај могла би да послужи за репрограмирање негативних информација у србском националном бићу („колективно несвесном“). То несвесно, подсвест, тренутно садржи болест: апатију, страх од сутрашњице, немар, мржњу према свим дојучерашњим непријатељима… Такве информације само продубљују болест и не дотвољавају Србима да се прену, посегну елан и крену у самоисцељивање и самоусавршавање.

Химна је идеалан информациони образац, који би непосредно мењао стање србске подсвести. Сама помисао на реч „химна“, под којом би сви помислили на нешто позитивно, била би исцељујућа. Начин примене химне је идеалан за (ре)програмирање народа (нације).

Док човек стоји свечано, тих пар минута, довољно је да информације из химне утичу на умну везу свих присутних људи. То је најбоља ритуална магијска метода за утицај на подсвест, проистекла из тајних наука од времена Хермеса Трисмегистуса (оснивач тајне науке), преко Хелене Блавацке, Алистера Кроулија, Израела Регардијеа, Рудолфа Штајнера, до Живорада Михајловића Славинског, Георгија Николајевича Ситина, Ларисе Фотине и Генадија Јаковљевича Темњикова. Не постоји краћи пут до оздрављења србског националног бића.

Подразумева се да том бићу треба прилагодити и грб, који је сада опасан јер сугерише расцеп. Природно је да Србе симболише „коло“, попут розете на манастиру Жича. Међутим, ако треба животиња да симболише србско схватање живота боље је да то буде бик или јелен.

Застава би, на пример, могла да буде црвено – плаво – златна. Ипак, о тако животно важним информационим програмима треба да одлучи труст мозгова у институту за информације. Институт још не постоји, али освешћивање је неузбежан процес, те ће се и он ускоро појавити.

1. Видети: Грег Браден – Спас од рака у три минуте: http://www.youtube.com/watch?v=fD5dsv-nRh0&feature=player_embedded#!

2. Вилијем Пол Јанг, Колиба, стр. 130.

3. Монахиња Јелена (Станишић), Положи наду на Господа, стр. 44.

4. Џејмс Редфилд, Целестинско пророчанство, стр. 226

5. На састанку одржаном од 7. до 10. фебруара 2005. године, на основу тек завршеног истраживања „хуманог генома“, научници су открили да је могуће утврдити такозвани кратки генетски запис, помоћу кога може да се идентификује свака од 10 милиона врста биљака и животиња на планети Земљи. Реч је о митохондријској ДНК, коју је лако изоловати и лако „прочитати“. Процес идентификације и описа свих живих бића на планети је енормно велики посао, али је реч о одсудном задатку.

6. На основу учесталости вибрација (фреквенција ритма) човек разликује све око себе: агрегатна стања, боје, топлоте, тонове, мирисе…

7. Реч хипохондрија потиче од грчке речи хипохондриум и означава подручје абдомена (стомака) који се налази у области јетре, испод десног ребарног лука. Већина хипохондара, односно људи који се жале на болест које нема, уз коју иде страх од болести и смрти, показују да управо из тог подручја стижу болови и шире се. Феномен хипохондрије је описао још Хипократ, а данас има много људи који болују од чувене „болести које нема“. Сличну психолошку уобразиљу „негују“ хомосексуалци.

8. Избрисана информација у људској души или телу, није аутоматски избрисана и у „колективно несвесном“ („умној енергији“, матриксу).

9. Осим Игора Смирнова веома много о методама које се примењују у области психотронике знају генерал Јевгениј Жиљајев, генерал Борис Ратников, академик Виктор Мелентејев, професор Вјачеслав Броников, Вјачеслав Звоников, професор Николај Шатуновскиј, Леонид Каретников, Алексеј Кадочников, Алексеј Дијашев, Олег Зјенкевич, Андреј Ли, Валерија Ордиана…

10. Познати руски лекар психотерапеут Генадиј Јаковљевич Темњиков (1950) заговара примену информационих корекција у превентиви, дијагностици и лечењу тешких облика различитих болести. Шире у књигама Корни зла и Третья сила.

11. Код свих познатих болести добијена су електромагнетна одступања од норме у границама од 0,1 до 100 херца. Следећи већ познат принцип по коме се „слично сличним отклања“ направљен је корективни уређај који шаље електромагнетне вибрације у границама од 0,1 до 100 херца. Корективна верзија је индивидуална. Она се гради зависно од сценарија негативног програма.

12. Неко веома уман и информисан написао је Библију.

13. Према свему судећи, енергије, издвојене у облицима сличним адреналину, због страха, у време сексуалних наслада и сатанистичких, крвавих обреда, напајају и хране ентитете који космички подсећају на „пале анђеле“, а људи још нису свесни њиховог присуства. Та онесвешћеност, односно неосвешћеност је прикривени разлог већине психосоматских поремећаја и поклоничког, неслободног понашања људи.

 Књига проф. др Светозара Ђ. Радишића „Неокортикални рат 4“ може се набавити позивом или поруком на телефон 062/448965, или са линкова: www.svetozarradisic.com i https://sr-rs.facebook.com/RadisicSvetozar

BEZ BLOKADE

Nepoznata knjiga o srpskim manastirima na Kosovu

Mihajlo Pupin, blagodaran duhovni sin Svetog Save

Nepoznata knjiga o srpskim manastirima na Kosovu iz 1918. godine, koju je objavio poznati srpski naučnik Mihajlo Pupin, predstavlja još jedno svedočanstvo da pitanje očuvanja srpskih manastira prelazi lokalne okvire i zato ta srpska kulturna baština mora biti pod okriljem međunarodne zajednice

Mihajlo Pupin je kao jedan od najuticajnijih Ijudi u Americi u vreme Prvog svetskog rata bio je jedna od najvažnijih karika srpske dipiomatije. On je prepoznao ugroženost očuvanja srpskih svetinja, pa je odlučioda objavi knjigu. Za taj posao angažovao je najpriznatije arhitekte tog vremena. Pupin je savršeno dobro znao zbog čega je potrebno da 1918. u Londonu objavi knjigu O srpskoj crkvenoj arhitekturi. koju su pisali engleski arhitekta Tomas Grejem Džekson i Konstantin Jovanović. U postskriptumu ove knjige Pupin je poslao poruku Zapadu da poseti srpske manastire na Kosovu i da upozna srpsku kulturu: Treba da vidi zapadni hriščanski svet kao vredne spomenike jednog naroda koji je kroz svoju istoriju bio duhovni i stvaralački iako je stalno morao da se bori protiv materijalističkih ambicija i razaračkih sklonosti izvesnih osvajačkih naroda.

Posebno je značajan Pupinov postskriptum na kraju knjige iz kog se vidi da je srpska kulturna baština na Kosovu bila ugrožena. Zato je ime Mihajla Pupina najznačajnije za međunarodno predstavljanje Srbije u svetu i danas. On je svoju društvenopolitičku aktivnost ispoljavao u do tada najsloženijem i najburnijem periodu razvitka čovečanstva - u vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.

Njegov izuzetan doprinos je i u organizovanju i upućivanju srpskih dobrovoljaca, kao i američkih lekara, za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, i pružanju finansijske pomoći u ratne svrhe Srbiji, ali i pomoći školskim i crkvenim ustanovama, kao i izbeglicama i srpskoj ratnoj siročadi. A sve je to radio ne samo kao prvi konzul Srbije u Njujorku nego i kao član američke vlade za vojna pitanja.

Srpski narod je kroz istoriju bio stvaralački, iako je morao da se bori protiv osvajača, napisao je Pupin.

Pupin je u pismu napisao i da se nada da će ova knjiga omogućiti čitaocima iz Velike Britanije i Amerike da po završetku rata posete kamene spomenike u kojima se nalazi mnogo toga od bogate duše i istorije srpskog naroda.

Manastir Gračanica

U knjizi se nalaze tekstovi o Studenici, Žiči, Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji, Hilandaru i drugim srpskim sveti- njama. A iz njegove zadužbine izdate su posebne knjige o manastirima Studenica. Ravanica, Manasija, Dečani, Kalenić i Markov manastir. Danas knjiga O srpskoj crkvenoj arhitekturi mora biti interesantna i za Unesko. Amerikanci Pupinovog vremena suviše su dobro znali svu veličinu i pojavu Mihajla Pupina u američkom društvu. U poznatom francuskom časopisu Korespoden, za maj 1924. godine, Mihajla Pupina, pre nego što je njegova autobiografija prevedena na francuski jezik, književnik Mark Helis opisuje kao svetsku svestranu ličnost i na kraju navodi: Dodaćemo samo još jednu rečenicu, i ako je postao Amerikanac, i rešio da živi u Americi, ostao je veran svom narodu i svojoj veri. Mihajlo Pupin, naučnik i pronalazač, ostao je i u Americi blagodaran duhovni sin Svetog Save.

                                                                                                            Iz srpske štampe

Dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu, ISTOK FILM DOO BEOGRAD

BEZ BLOKADE

Vekovna veza : Velika Britanija i Srbija

Lojd Džordž Srbiji

Lojd Džordž

„Srpsko Društvo u Londonu priredilo je 26. jula 1917.  doručak u čast gospodina Pašića i, tom prilikom, govorilo je više govornika. Jedan od tih govornika bio je veliki reprezent Velike Britanije Lojd Džordž. Ovaj veliki preporodilac Velike Britanije, jedan od najaktivnijih i najenergičnijih ljudi ovoga rata i jedan od onih koji su stvorili, propovedali i hoeć da ostvare tezu o pravima malih naroda, rekao je tom prilikom nekoliko reči koje su nas zagrejale i dale podstreka na najviše nade. Britanija se, kliknuo je on s oduševljenjem, obavezuje svojom čašću, da će Srbija izaći iz ovog konflikta nezavisna i. poptuno obnovljena... Belgija će na zapadu biti brana prema Nemačkoj, a Srbija će na istoku zadržavati Centralne Sile i nastaviće i dalje da bude straža na vratima Istoka...

Nama će naročito drago biti što...., koja će, po svome geografskom položaju, imati u budućnosti, vidi i ceni sa najviših političkih tribuna Evrope. Mi smo, u jednoj borbi koju naglašava engleski premijer, pali na vratima kroz koja je germanski imperijalizam hteo da prođe da porobi ceo Istok, i pali smo časno, braneći svaku stopu Balkana na koji su navalile Centralne Sile da ga porobe, da ga kolonišu i da ga bace na stranu onih negativa naše civilizacije koje germanizam razvija od 1871 godine. Danas, kada se znamo ko je ko, kad smo ss svi podvojili u dva tabora, jednk da idemo napred, a drugi da se ide u nazad, ovom Svetskom Savezu u kome smo i mi, nije mnogo potrebno da oseti i vidi kako treba, za u buduće, organizovati jugo-istok Evrope. Ovo nisu više vremena Pariskog, ili Bečkog ili Berlinskog Kongresa kada su se pravili, posle malih konflikata, polovni i površni ugovori i kada se nije htelo da čuje za osnovne principe pa kojima bi trebalo što zaista priželjkujemo trenutke koji istoriju dele pa do i od. Budća organizacija celog sveta, i politički, i socijalno, i ekokomski i, naročito, nadionalno, biće na suprotnom polu od dosadanje. Žinimo u vremenima koja su najveća. Što se danas stvori, stvoreno je za stoleća u napred. Otuda, svaka reč koja se čuje od onih koji su uneli po nešto novo u smislu nacionalno-socialnih teorija za sutrašnji svet, i to reč koja se čuje o Srbiji, — za nas je važna, i velika, i merodavna; a kad ta reč dolazi od jednoga Lojda Džor - koji, sa Vilsonom i Kerenskim, prestavlja jednu Svetu Trojicu energije, volje i odlučnosti, — ona je za nas gotovo delo. Kad se tome još dodaju komentari koji o tome govoru donose Tajms i Tan, dve velike zatave, dva velika nosioca ideja Velike Britaiije i Francuske, onda smo mi, tim komentarima, na najuspešnijem putu ka ostvarenju naših velikih narodnih ideala.

Nikola Pašić i vojvoda Mišić

Na drugome mestu mi donosimo te komentare kojima nisu potrebni naši komentari. Ovom prilikom mi hoćemo „sa velikom radošću, da naglasimo još i to da su se, ovom prilikom, naši i drugi engleski prijatelji da nam kažu reči prijateljstva utehe i vere. Robert Sesil je tom prilikom govorio, protumačio svoj skorašnji govor, kao i govor G. Balfura, i rekao nam najlepše reči koje smo mi doneli u prošlome broju. Pismo Lorda Kerzoia kojim se izvinjava što ne može da prisustvuje sednici Društva, takođe je uputio simpatij i nada za našu zemlju.

Ovo nekoliko deklaracija, zajedno a onima koje su ranije rečene, okrepljuju nas snažno u ovim trenutima kada smo bez otadžbine i kada, iz nje, čujemo vapaj onih koji su pod austriskim i bugarskim ropstvom.”  

                                                                                                            Iz srpske štampe  

Dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu,ISTOK FILM DOO BEOGRAD

СРПСКИ ВЕЛИКАНИ: МИХАЈЛО ПУПИН

ИСТОК ФИЛМ:  дугометражни документарни филм и књига о Михајлу Пупин

Научник, проналазач, православац, патриота, политичар....

Живот Михајла Пупина савршено је национално штиво и путоказ. То је била инспирација редитељу Мирославу Станковићу да приреди књигу и сними филм о њему. Остало је још „само" да држава макар делимично, стане иза овог пројекта

Миодраг Динић

Мирослав Станковић, филмски продуцент, директор фотографије и филмски редитељ, власник независног филмског предузећа СИНЕ ПРО 93 из Панчева, данас трансформисаног у ИСТОК ФИЛМ из Београда, у својој тридесетогодишњој филмској каријери снимао је у преко педесет земаља широм Африке, Азије и Европе, где је камером забележио многе важне тренутке из живота филмских уметника, политичара, председника држава, краљева, али и обичних људи. Tворац  првог званичног филма у Републици Српској....

Мирослав Станковић

Пео се на Хималаје, извештавао из ратом захваћеног Бејрута, снимао Тита, обишао више од педесет земаља... Радио је за ТВ Нови Сад, а током ратова на простору бивше Југославије и за Шведску телевизију. У том периоду је снимио филм о Ерланду Јозефскону, позоришту Драматен, емисије о шведској и чешкој умегности и култури, филм Код Хиперборејаца. После Олује (хрватске војне операције) снимио је документарни филм потресно сведочанство Љубана Једнака, јединог преживелог сведока стравичног масакра које су усташке власти починиле у глинској цркви, у лето 1941. године. За све то време - и кад је одлазио на Хималаје и кад је снимао прилоге из ратом захваћеног Сарајева и кад је снимио филм Коцкар по истоименом  роману Достојевског и емисије о шведској култури, Станковића није напуштала једна мисао - да се одужи Михајлу Пупину, једном од највећих научника које је наша земља имала.

Михајло Пупин

Бавећи се као сниматељ потпуно другим стварима Станковић још далеке 1979. године постаје свестан значаја и величине Михајла Пупина, који је био велики научник и проналазач, али такође и велики православац и патриота, који је свој научни углед и стечене везе ставио у службу свог народа. То је разлог због којег га ни једна власт није волела, али то не умањује његов значај.

Као научник који је својим делима задужио човечанство, Пупин је уживао углед у свету, нарочито у САД чији је био грађанин и где је провео велики део живота. Посебно су биле значајне његове везе са Вудро Вилсоном, тадашњим председником САД, које су у многоме помогле да после Провг светског рата нове границе буду „нацртне" на начин који је одговарао нашим националним интересима. То је Станковића и навело да о Пупину размишља пре свега као о родољубу и светосавцу, чији би пример могао да послужи и садашњим генерацијама.

„Ако нестане Србија, нека нестанем и ја", рекао је једном приликом Пупин Американцима, када су га у, по српску војску веома тешком тренутку питали због чега је свој зајам дао за куновину српског наоружања.

Зато се последљих година Станковић посветио реализацији два велика пројекта - приређивању књиге и снимању дугометражног документарног филма о Михаилу Пупину.

Илустрована Пупинова аутобиографија треба да буде најлепши поклон страним државницима и пословним  људима који долазе у Србију, али да буде и најзначајнија дело расејаним Србима од Аљаске до Аустралије. У њој су спојени српска наука, књижевност и ликовна уметност, јер су први пут заједно Михајло Пупин, Урош Предић, Паја Јовановић... Посебно место у њој би нашао и Милош Црњански, односно његове мисли о Пупину, али и апел чувеног научника странцима да посете наше културно-историјске споменике. Пупин је за своју аутобиографију 1924. године добио Пулицерову награду, а илустровану књигу први пут се објављујемо да би свет упознао многе личности и места преко уметничких слика и фотографија која су везана за књигу и део српске и светске историје. Слике Светог Саве, Сеобе Срба, Хиландара, Тројеручице, “Косовке девојке”, Краљевића Марка, Карађорђа, Хајдук Вељка, Филипа Вишњића (слепи гуслар), Николе Тесле, проте Васе Живковића, Светозара Милетића, Никола Пашића.... То су радови Уроша Предића, Паје Јовановића, Константина Данила и многих других сликара чије је слике Пупин откупио и поклонио Народном музеју у Београду и другим институцијама као завештање. Прве слике је  откупио 1889. године на Светској изложби у Паризу, а то су дела Уроша Предића: “Сироче на мајчином гробу” и “Херцеговачки бегунци.” Те године је и докторирао на универзитету у Берлину, кад није могао ни да замисли своју светску каријеру. Да би представи значајне Србе у Америци Пупин зове Уроша Предића да уради портрете Вука Караџића и Петра Петровића Његоша, који се налазе на Питсбург универзитету, а посебно је ценио још једног великог Србина, Руђера Бошковића, чију је слику откупио, а данас се налази  у Народном музеју у Београду.

Пупин 29. маја 1930. пише свештенику из Идвора, Влајку Николину: “Американцима, Немцима и Французима много се допада опис моје српске мајке и српских обичаја. То ми је нарочито мило јер сам моју аутобиографију зато и писао да у њој представим свету српску народ и српску мајку. Изузетна популарност аутобиографије доказује да ми је жеља потпуно испуњена”У илустрованој Пупиновој аутобиографији  види се и његова заинтересованост за средњовековну уметности и заштиту српског културног и духовног наслеђа. То се најбоље види и преко књиге “Српска црквена архитекртура”, коју је Пупин издао 1918. године  у Лондону, када на крају књиге као издавач  преко П. С. позива   Западне хришћане из Америке и Велике Британије да посете српске светиње које су српски краљеви, властела и народ  подизали  од X до XВ века. Из Пупинове  задужбине финансиране су   књига о манастирима: Студеница, Раваница, Манасија, Дечани, Каленић и Марков манастир. Поговор илустроване књиге је дело Милоша Црњанског, који се допао Михајлу Пупину, када Црњански каже: “Од ове књиге живота очекује се, разуме се, наук који треба да нам каже реч спокојства и реч пута на чијем крају чека смисао.”

Илустрована Пупинова аутобиографија  је и права српска национална, а не идеолошка историја. Књига је формата 302 x 235 см, 240 страна и преко 80 уметничких слика и фотографија. Због личности које се појављују књига може да се прихвати и као енциклопедија.

Књига ће изаћи из штампе најкасније октобра 2013. Године. Цена у претплати је 7.990,00 динара.

Кaдрови дугометражно документарног 
филма о Михајлу Пупину

Снимање филма о Михајлу Идворском Пупину представља велики изазов. У средишту је светска личност, српског порекла, грандиозног дела, са учинцима у више области, и узбудљивим  животом у бурном историјском раздобљу и на широком простору, од кућног идворског прага до највећих градова и догађаја Европе и Америке!

Пупин је решио проблем телефонског и телеграфског преноса на велике даљине  (Пупинов калем). Људи су на планети почели да комуницирају. Тиме је задужио човечанство, обогатио науку, унапредио цивилизацију. Фасцинантан  Пупинов животни пут је и садржај филмске приче, којим само судбина иде. Као научник, проналазач, професор и јавна личност, Пупин је био и први дипломата Србије у Америци, који је успео у току И Светског да рата промени однос америчког јавног мнења према Србији, јер је припадао и самом врху интелектуалне Америке. Не бисмо смели да ѕаборавимо да је Пупин као хипотеку заложио своје целокупно имање да би америчким трговцима платило оружија за Солунски фронт. Мада је био и један од дванаесторо оснивача Националног одбора за аеронаутику, који је 1958. године апсорбован у НАСА, Пупин је у току рат решио и проблем сонара за откривања подморница. Као велики православац, Пупин је у Лондону је 1918. године  издао књигу о „Српској црквеној архитектури“, да би по завршетку рата позвао Западне хришћане САД и Велике Британије да посете  православне светиње, које су подизали српски краљеви и властела од X до XV века.

Поред снимања у Њујорку, Вашингтону, Чикагу, Лондону и Паризу, део филма био би сниман у и Студеници, Дечанима, Пећкој Патријаршији и Хиландару. Прича о Пупину је привлачна, једна од оних када стварност надвиси машту. Његов трновит пут, којим је ишао, као и већина емиграната, да би стигао до колоса светског гласа, а да никада није заборавио свој национални идентитет, потребно је Србији  данас, али и заувек. Пупин је интерес српског народа стављао  испред личног интереса, јер му је једини интерес био национални препород, чиме се доказао и као велики родољуб, а то је и део запостављене историја Срба као народа.

Добијена средства су минимална, у односу на национални значај,  који смо очекивали од ранијих ресорних министарстава и државних предузећа. Надамо се да ће коначно нови Управни одбори  за разлику претходних прихватити посебан националан значај пројекта и финансијски нам помоћи његову реализацију. За завршетак снимања започетог филма потребно је још око  135.000 евра. Документарни филм о великом научнику (који ће трајати око 90 минута и чији су делови већ снимљени) треба да буде завршен почетком 2014.  године.

Сви заинтересовани који могу на било који начин да помогну овај пројекат могу да се обрате предузећу ИСТОК ФИЛМ доо Београд.

ИСТОК ФИЛМ:   Пошта Београд 6,  Поштански фах 23, Савска 2, 11000 Београд, Моб. 06 415 4325  т. р. 160-381020-64 Банkа Интеса, ПИБ 107836741, Ел. пошта: mstankovic.posao@gmail.com