NATO nespreman dočekao kineski ekonomski i vojni bum

 

Peking pod prismotrom

Azijski džin, Kina, sve više učestvuje u globalnim političkim i bezbednosnim debatama,  pri čemu se mnoge od njih direktno ili indirektno tiču bezbednosnih interesa NATO-a.  Severnoatlantska alijansa nije posvetila „dovoljno pažnje“  kineskom ekonomskom i vojnom bumu, smatraju bezbednosni analitičari Zapada

Miodrag Dinić

            I doku su NATO i Sjedinjene Države bile zauzeti sami sobom, Kina je napravila veliki iskorak kada je reč o globalnom uticaju. To se ogleda i u sledećim činjenicama.  Po broju stanovnika (1,33 milijardi) i potrošnji energije Kina se nalazi na prvom mestu, na drugom mestu je po veličini ekonomije, a na trećem po nuklearnom arsenalu.

Kineski ekonomski i vojni bum uznemirio je politički i vojni vrh NATO-a. Američke stratege odavno brine neumeren razvoj oružanih snaga Kine. Eksperti  NATO-a još nisu sigurni koliki su stvarni kineski vojni kapaciteti. Jedni navode da su oni neprihvatljivi, dok drugi tvrde da kineska propaganda naduvava kinesku vojnu moć na Zapadu posredstvom medija podložnih senzacionalizmu.

Shenzhen

Do sada je mnogo pisano i učinjeno povodom tehnološke revolucije u vojnoj oblasti. Na scenu su stupili sofisticirano komandovanje, kontrola, komunikacije, računari, obaveštajne službe,  nadgledanje i izviđanje, uvezivanje podataka i precizno vođena municija. Taj paket tehnoloških mogućnosti jedan je od velikih multiplikatora snage u 21. veku i njegov uticaj na vojne operacije samo će se uvećavati. 
U više navrata o novom vojnom tehnološkom napretku govorio je Gordon Adams, profesor američke spoljne politike u Školi za međunarodne službe, Američkog univerziteta. I upravo ta tehnološka revolucija izgleda da se preselila i u kinesku vojnu strategiju, taktiku i operatiku. Na to može da ukaže i ovogodišnje povećanje troškova za kinesku odbranu od 12,7 odsto, tako da će vojni budžet za 2011. iznositi 91,5 milijardi dolara.  Najveći deo sredstava biće izdvajan za poboljšanje naoružanja, vojnu obuku, usavršavanje kadra, vojnu infrastrukturu i poboljšanje standarda života ljudi pod oružjem. U Pekingu naglašavaju da je Kina privržena miroljubivom razvoju i da je vojna politike zemlje po svojoj prirodi odbrambena.

Zahvaljujući brzom razvoju privrede, kineska vojska postaje savremena vojna sila. Vojni budžet te zemlje je relativno mali, ali se na Zapadu veruje da su pravi troškovi, uključujući finansiranje novog naoružanja i istraživanja, dvostruko veći od zvanične brojke. Nasuprot tome, u Parlamentu Kine kažu da su vojni troškovi transparentni i po prirodi služe u odbrambene svrhe. Kineski vojni troškovi su, u poređenju sa svetskim prosekom, niski, ako se ima u vidu da Kina ima populaciju od 1,33 milijardi ljudi, veliku površinu i dugu morsku obalu. Vojni budžet Kine je 1,4 procenta BDP, dok je u Indiji (1,15 milijardi stanovnika) dva odsto.

Kineski nuklearni potencijal:  mobilni projektili DF 31

       ,,Kineski vojni izdaci daleko zaostaju za SAD, koje, sa 725 milijardi dolara, odvajaju četiri procenta BDP za vojsku u 2011”, kaže general-major Luo Juan, istraživač u Vojnoj akademiji nauka.     
    Na  održanom prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine NATO-a u Varni, bugarski parlamentarac Asen Agov pripremio je izveštaj „Rast Kine i moguće posledice na NATO”, u kojem ističe da je neophodno da Alijansa uspostavi dobru saradnju sa Kinom, predlažući da se uspostavi razmena vojnih kadrova. Parlamentarna skupština NATO-a, koja formalno nije deo tog saveza, trebalo bi da u septembru usvoji taj izveštaj, pri čemu parlamentarci država Alijanse planiraju da u međuvremenu odu u posetu kineskim kolegama. NATO posebno brine kineski odnos prema pitanju nuklearnog programa u Severnoj Koreji i Iranu. Zapad takođe ukazuje na problem različite definicije ofanzivnih i defanzivnih vojnih sredstava. ,,Na primer, nova nuklearna podmornica je za Kinu odbrambeno oružje za odbranu pomorskih teritorijalnih interesa. Međutim, Americi ona predstavlja veliku pretnju, kao sredstvo za guranje ofanzivne politike", kaže analitičar iz Brisela Džonatan Holslag.

Shanghai Cooperation Organizatio

Međutim, dok u Briselu još razmatraju moguće vidove saradnje sa Kinom, Peking širenje svog vojnopolitičkog uticaja već sprovodi koristeći Šangajski sporazum o saradnji, što sve više predstavlja azijski pandan NATO-u.  
Šangajska organizacija za saradnju okuplja azijske države, i to je praktiči jedini uslov za članstvo. Članovi šangajske organizacije za saradnju podeljeni su u nekoliko grupa. To su punopravni članovi: Kazahstan, Kina, Kirgistan, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan. Posmatrači s mogućnošću da uđu u organizaciju jesu Indija, Pakistan, Iran i Mongolija. Tu su i ipartneri koji dele ciljeve Šangajska organizacija za saradnju, ali zbog geografskog položaja ne mogu postati njeni članovi. To su –  Belorusija i Šri Lanka. Vodeća ekonomska sila Šangajske organizacije svakako je Kina, koja je u drugom kvartalu 2010.  godine premašila Japan i postala druga svetska ekonomska sila, odmah posle Sjedinjenih Američkih Država.

Jan Sijetong, vodeći kineski ekspert i direktor Instituta za međunarodne studije pri Univerzitetu Cingua, nedavno je izjavio da će Kina još brže napredovati u svom uticaju u centralnoj Aziji ukoliko bude uspela da uspostavi dobre odnose sa susedima, kao što je to učinila sa članicama Šangajskog sporazuma o saradnji. Očigledno je da se osnivanje Šangajskog sporazuma o saradnji devedesetih godina smatra najuspešnijim diplomatskim potezom Kine. Cilj osnivanja jeste suprotstavljanje američkoj strateškoj težnji da poveća svoj vojni prodor u centralnoj Aziji.