U uvodu zbirke koju je sastavio Džon Alen, bivši službenik obaveštajnog odseka Stejt departmenta, stoji da je njena svrha, izmedju ostalog, da pomogne američkim i evropskim zvaničnicima koji se bave oblikovanjem budućnosti Balkana jer, navodi se, "radjanje šest republika nije kraj, nego početak nove balkanske priče".
Jedan od učesnika konferencije u institutu Vudrou Vilson i autor knjige o raspadu Jugoslavije, Miša Gleni, kaže da ga je najviše iznenadilo to što su obaveštajne procene bile u najmanju ruku nepotpune:
"Bio sam prilično šokiran odsustvom detalja u tim dokumentima. S druge strane, ako izuzmemo neke očigledne promašaje, interpretacija podataka i anticipacija trendova bile su uglavnom ispravne. Mene je naravno najviše zanimao dokument iz 1990. godine, u kome je CIA iznela predvidjanje da će se Jugoslavija ubrzo raspasti. Da takav dokument postoji saznali smo iz teksta objavljenog u Njujork tajmsu u novembru 1990. godine".
Dejvid Bajnder
"Jedan diplomata, koji više nije medju živima, rekao mi je da takav dokument postoji. Potrudio sam se da od svojih kontakata u Stejt dipartmentu i agenciji CIA dobijem dodatne detalje i potvrde.
Na osnovu tako dobijenih saznanja, sastavio sam članak koji je u novembru objavljen u Njujork tajmsu", kaže Bajnder za BBC.Dokument pod šifrom NIE-1590, od 18. oktobra 1990. godine, sadrži četiri ključne tačke: u prvoj se tvrdi da će SFRJ prestati da funkcioniše 1991. godine, a da će se raspasti godinu dana kasnije. Druga procena bila je da će Srbija blokirati konfederalizaciju zemlje.
Treća, ispostavilo se i pogrešna, bila je da će doći do albanskog ustanka na Kosovu, a četvrta glasi da su "ozbiljni međurepublički sukobi malo verovatni, ali će raspad biti praćen međunacionalnim sukobima unutar pojedinih republika".
Miši Gleniju je posebno upala u oči pogrešna procena o pretećoj pobuni kosovskih Albanaca, dok je drugo mnogo očiglednije krizno žarište zanemareno:
"To je zaista neverovatno, jer sam se ja u to vreme upravo vratio sa putovanja po Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Makedoniji. U Hrvatskoj sam naišao na mnoštvo dokaza da se i Hrvati i Srbi naoružavaju i da su sukobi neminovni. Ponegde su već bili i počeli. Međutim, u dokumentu Nacionalnog obaveštajnog saveta o tome nema ni reči. "
Ta, kako je Gleni naziva, "obaveštajna aljkavost" bila je uglavnom posledica činjenice da Balkan nije bio ni blizu vrha spoljnopolitičkih prioriteta tadanšnje američke administracije - to je bilo vreme prvog zalivskog rata, ujedinjenja Nemačke i raspada Sovjetskog Saveza:
"Jugoslavija je bila potpuno sporedna tema koja nikoga nije posebno interesovala, niti je iko očekivao da će se pretvoriti u takvu noćnu moru. Ne isključujem mogućnost da postoje i drugi, još uvek tajni obaveštajni dokumenti koji najavljuju ono što se kasnije dogodilo, ali u dokumenatima nacionalnog obaveštajnog saveta nema ni naznake da su Amerikanci u to vreme na bilo koji način operativno delovali u bivšoj Jugoslaviji", kaže Gleni za BBC.
Jugoslavija je bila potpuno sporedna tema koja nikoga nije posebno interesovala, niti je iko očekivao da će se pretvoriti u takvu noćnu moru.
Miša Gleni
Administracija Džordža Buša starijeg je obaveštajnu procenu da je raspad Jugoslavije neminovan, i da će uslediti vrlo brzo, odbacila kao "preteranu".
Objavljeni dokumenti pokazuju da je slično bilo reagovanje i na procene iz 1947, da predstoji razlaz Tita i Staljina. Tadašnji podsekretar Stejt dipartmenta, naime, Din Ečison, preko depeše američkog otpravnika poslova u Beogradu velikim slovima je napisao "GLUPOST".
Dejvid Bajnder procenjuje da je takva sudbina verovatno zadesila i dokument NIE-1590:
"Više bivših obaveštajnih zvaničnika koji su učestvovali na konferenciji potvrdilo je da političari u suštini malo obraćaju pažnju na procene Nacionalnog obaveštajnog komiteta, ma koliko one bile dobre i pouzdane. Verujem da se i ovaj dokument izgubio u nekoj crnoj birokratskoj rupi."
SAD za očuvanje SFRJ - do 1991.
Amerika je, dodaje Bajnder, sve do 1991. godine bila za očuvanje Jugoslavije:
"Poslednja procena u ovoj seriji glasi da SAD ne mogu da učine ništa da spreče raspad Jugoslavije. To i nije bilo toliko neobično, imajući u vidu činjenicu da je Vašington imao uticaj na saveznom nivou, dok su republike u medjuvremenu uspostavile bliske veze sa zemljama koji su im bili svojevrsni mentori. Nemci su, da se tako izrazim, izdali ostale. Kol i Genšer su sistematski radili protiv konsenzusa postignutog izmedju tadašnje Evropske zajednice i SAD - da ne treba ishitreno i jednostrano priznavati proklamovanu nezavisnost jugoslovenskih republika".
Bajnder smatra da objavljeni dokumenti, kao i tragična zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina, potvrdjuju da Stejt department, CIA i ostale obaveštajne službe nisu imale jasnu sliku zbivanja u tom regionu. Slične pogrešne obaveštajne procene su - sa daleko ozbiljnijim posledicama - pratile i rat u Iraku.
Cilj objavljivanja dokumenata o Jugoslaviji i diskusija o njihovom sadržaju trebalo bi da pomogne da se u budućnosti slične greške svedu na minimum.
Zbirka obaveštajnih procena o Jugoslaviji od 1948 do 1990. izaći će iz štampe krajem januara 2007. godine.
Kol i Genšer su sistematski radili protiv konsenzusa postignutog izmedju tadašnje Evropske zajednice i SAD - da ne treba ishitreno i jednostrano priznavati proklamovanu nezavisnost jugoslovenskih republika.
Dejvid Bajnder
BBC
Нема коментара:
Постави коментар