APOKALIPTIČNO: U EVRPSKOJ UNIJI NUKLEARNI OTPAD NA IZVOLTE

Ahilova peta nuklearne industrije

Evropska unija je sredinom ove godine usvojila propis koji uvodi precizne standarde za preradu i odlaganje nuklearnog otpada i pooštrava uslove za njihov izvoz van granica EU. Zeleni međutim, smatraju da je taj tekst nedovoljno jasan i traže potpunu zabranu izvoza  “evropskog nuklearnog problema”

Pripremio: Miodrag Dinić

Ni jedna članica Evropske unije do sada nije rešila pitanje trajnog skladištenja radioaktivnog otpada iz 143 nuklearna reaktora. Trenutno 14 članica EU koje koriste atomsku energiju odlažu radioaktivni otpad u bunkere ili skladišta. No, novi panevropski plan za odlaganje nuklearnog otpada zahteva od država članica da do 2015. donesu nacionalne planove o rešavanju ovog gorućeg problema.

Kako i gde skladištiti nuklearni otpad jedan je od najvažnijih problema vezanih za korišćenje nuklearne energije?

Samo četrdasetak godine eksploatacije energije iz jedne nuklearke stvara smrtonosni otpad koji se raspada tek nakon 10, 100 hiljada ili više miliona godina, što za nas predestavlja večnost. Problem nuklearnog otpada nije rešen, a pitanje je da li će se to ikada i dogoditi?

U proteklih 60 godina u svetu je izgrađeno oko 400 nuklearnih elektrana, mada ni jedna od njih nema rešeno pitanje trajnog skladištenja potrošenog goriva. Na području EU danas se u nuklearnim centralama godišnje proizvede oko 50.000 kubnih metara radioaktivnog otpada, navodi udruženje evropske nuklearne industrije Foratom. Oko 15 odsto tog otpada je otpad visokog rizika koji danas završava u privremenim skladištima. Najviše ih je u Francuskoj (58), a slede Ujedinjeno Kraljevstvo (19), Nemačka (17), Švedska (10), Španija (8), Belgija (7), Češka (6), Finska, Mađarska i Slovačka (po 8), Bugarska i Rumunija (po 2), te Holandija i Slovenija (po 1).

Prema podacima nezavisnih nuklearnih eksperata iz nuklearnih elektrana u EU-u svake godine izlazi 7.000 tona iskorišćenog goriva i većina toga nalazi se u privremenim skladištima. Taj visokoaktivni otpad  ne može da se reciklira i zato mora biti zauvek uskladišten. Privremena skladišta su nužna radi hlađenja gorivnih elemenata i radi smanjenja nivoa radioaktivnosti, ali nisu trajno rješenje. Osim toga, budući da se u pravilu grade blizu površine zemlje, postoji opasnost od nesreća koje može biti izazvana padom vazduhoplova, požar ili potres. 

U svetu, nuklearni otpad leži ili pod vodom u dubokim betonskim bazenima u elektranama ili u čelično-betonskim kontejnerima pored samih reaktora, kao i u napuštenim rudnicima. U državama EU postoje upustva po kojima dve ili više zemalja članica mogu da se dogovore da zajednički skladište nuklearni otpad u jednoj od njih. Izvoz nuklearnoga otpada u zemlje izvan EU biće zabranjen. Preporuka je da se atomski otpad skladišti u pećine duboko u zemljinoj utrobi.

Pri odlaganju nuklearnoga otpada pravno obvezujućima u EU postaju standardi koje je sastavila Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Između ostalog, to znači da će dozvole za gradnju skladišta izdavati nezavisna tela u zemljama članicama EU, koja će takođe biti zadužena za njihov nadzor i kontrolu bezbednosti.

Da je to neophodno govori na primer, i 40 godina staro skladište nuklearnog otpada u pokrajini Donja Saksonija u Nemačkoj u nekadašnjem rudniku soli, Ase. Tu su bili odloženi metalni kontejneri koji propuštaju radioaktivnu materiju, so koja se slivala sa plafona i zidova nagrizala je atomske kontejnere, a zračenje je izviralo iz podzemnih pećina. Zabeležene su i bare dve nesreće. Ukratko, Ase je najproblematičnija deponija nuklearnog otpada u Evropi. I upravo ov je jedan od dokaza da je bezbedno skladištenje atomskog otpada Ahilova peta nuklearne industrije.

U Francuskoj tek u februaru 2009. godine jedna ekipa novinara državne televizije obelodanila je divlje radioaktivne deponije širom Francuske, za šta odgovornost snosi "Areva", čiji su menadžeri bliski francuskom predsedniku Sarkoziju. Skandal je na čudan način prigušen ćutanjem ostalih medija. Francuska je inače prva u Evropi po broju nuklearnih centrala. Prema zvaničnim podacima, one proizvedu godišnje jedan kilogram nuklearnog otpada po glavi stanovnika, dok ekolozi tvrde da je reč od preko 50 kilograma. Glavni francuski proizvođač struje iz nuklearki, koncern "Areva", saopštio je da se 96 odsto njihovog nuklearnog otpada prerađuje. Iz pomenutog koncera tvrde da jedan odsto od toga je plutonijum koji služi za proizvodnju novog nuklearnog goriva, a 95 odsto je takozvani osiromašeni uranijum. Od 810 tona tog uranijuma, 690 tona se skladišti u mestu Pijerlate, u centralnoj Francuskoj, dok ostatak transportuje u Rusiju.

           Pojam „odlaganje“ podrazumeva konačno smeštanje otpada u skladišta, bez namere da se iz njega ikad vadi i bez nužnog oslanjanja na dugoročno nadgledanje i održavanje nuklearne deponije.

Dubina na kojoj treba graditi skladišta za duboko geološko odlaganje zavisi od specifičnih karakteristika lokacije, karakteristika projektovanog sistema za odlaganje, prirode otpada i regulatornim zahtevima za dugoročnu bezbednost. Preporuka je da buduća skladišta radioaktivnog otpada treba graditi na dubinama od 250 do 1.500, pa i do 5.000 metara ako se visoko radioaktivni otpad odlaže pomoću bušotina velikog prečnika.

Poželjna geološka svojstva lokacije dubokog geološkog skladišta podrazumevaju: mehanički stabilne konfiguracije, geohemiju podzemnih voda koje ne ugrožavaju postojanost kontejnera s otpadom i oko njih izgrađenih prepreka, vrlo mali protok podzemnih voda i vrlo dugo vreme prenosa podzemnim vodama iz dubina ka površini radionuklidi, ako zbog curenja kontejnera ikada dođu do vode.

Nacionalni programi zemalja koje planiraju gradnju dubokih skladišta skoncentrisani su na izbor pogodne lokacije, istraživanja i razvoj načina na koji se demonstrira dugovečnost i bezbednost skladišta, kao i druga ekološka i privredna pitanja gradnje. Tako su u Švedskoj i Finskoj izvedene procene bezbednosti i uticaja dubokog geološkog nuklearnog skladišta na okolinu.

Prema istraživanjima u EU prihvatljivo trajno rešenje skladištenja radioaktivnog otpada je u dubokim geološkim naslagama, na dubinama većim od 250 metara, pa i do 5.000 metara, u zavisnosti od vrste nuklearnog otpada, sredine u kojoj će se odlagati i načina na koji će se vršiti odlaganje. Neophodno je da se atomski otpada deponuje u okviru stabilnih geoloških celina, koristeći materijale odgovarajuće otpornosti i uz tačno određenu tehnologiju skladištenja. U svemu tome najveći problem je vreme trajanje radioaktivnosti nuklearnog otpada.

Očigledno je da postoji velika saglasnost među naučnicima da se nuklearniotpad skladišti u kontejnerima koji su dubokom ispod površine zemlje. Kada je u pitanju bezbednost onda  se to tiče svih građana i svih država EU-a, bez obzira jesu li oni za ili protiv nuklearne energije. Zato moramo da se osiguraju najviši bezbednosni standardi na svetu kako bi se zaštitili građani, voda i tle od nuklearnog zagađenja. Prema tome bezbednost je nedjeljiva, dogodi li se nesreća u nekoj od država EU, ona može imati katastrofalne posledice i po druge države.

SRPSKI PROJEKAT: FABRIKA POZITIVNE ENERGIJE

Dan bez osmeha je izgubljen dan

Primarni cilj je uvodjenje u praksu NOVE FILOZOFIJE ŽIVOTA FABRIKE POZITIVNE ENERGIJE KROZ MEĐULJUDSKU KOMUNIKACIJU, koja se bazira na OSMEHU kao najvećoj individualnoj vrednosti svakog čoveka. AKTIVIRANJE OSMEHA i POZITIVNE ENERGIJE i PRENOS OSMEHA i POZITIVNE  ENERGIJE,  kao  osnovnim  i  glavnim  instrumentima  u  BORBI  PROTIV  STRESA , ustvari instrumenti za BORBU PROTIV NEGATIVNE  ENERGIJE  I LOŠIH MISLI. Autor ovog projekta je Nenad Stanić, koji je i sam fabrika pozitivne energije

Miodrag Dinić

Fabrika pozitivne energije pored primarnog cilja koji predstavlja uveđenja u praksu nove filozofije života kroz međuljudsku komunikaciju koja se bazira OSMEHU kao najvećoj individualnoj vrednosti svakog čoveka (AKTIVIRANJE OSMEHA i POZITIVNE ENERGIJE i PRENOS OSMEHA i POZITIVNE  ENERGIJE,  kao  osnovnim  i  glavnim  instrumentima  u  BORBI  PROTIV  STRESA) ima i sekundarni cilj koji obuhvata zaštitu života ljudi i zaštitu životne sredine sa akcentom na BORBU PROTIV OTROVA - TOKSINA ( BORBA PROTIV PUŠENJA - cigareta, A ALKOHOLIZMA - alkohola i NARKOMANIJE - droge, opijata, LOŠIH MISLI i negativne energije) kao najštetnijim segmentima ljudskog izbora.

Koncept  je  da  se  u realizaciji planiranih ciljeva uvede novi, komotniji i originalan način komunikacije. Na raznim nosačima informacija kao što su posteri, panoi, bedževi i druge forme primenjive u vizuelnoj komunikaciji, plasiraće se kratke, lake  za  pamćenje, poruke  i  slogani ( već postojeći i novi ) i BOJE kao nosioci odredjenih standarda, pojmova i argumenata.  Pojmovi, poruke i slogani imaju zadatak da se kroz našu formu, novu formu komunikacije FABRIKE POZITIVNE ENERGIJE,  aktiviraju MISLI O OSMEHU I POZITIVNOJ ENERGIJI,  kao osnovni i izvesni faktor dobrog, zdravog i dugovečnog života bez stresa, a nakon toga kao drugi korak i rezultat, da se AKTIVIRAJU OSMEH, LEPE MISLI I POZITIVNA ENERGIJA.

Nakon toga sledi prenos OSMEHA I POZITIVNE ENERGIJE u teme sekundarnog cilja. Širenjem lepih misli i pozitivne energije, sa argumentima zdravog razuma i racionalnosti, pozicioniranje u misli sagovornika stav i odluku da su, za lep i uspešan dan, zdrav i dugovečan život, OSMEH i POZITVNA ENERGIJA, izvesno i definitivno najbolji izbor.

Takođe je vrlo važan element dobrog, zdravog i dugovečnog života ELIMINACIJA OTROVA – TOKSINA IZ SVAKODNEVNOG ŽIVOTA U ŠTO VEĆOJ MERI. U oba slučaja prvi korak ka rezultatu je MISAO O OSMEHU I POZITIVNOJ ENERGIJI , kao i misao o ELIMINACIJA OTROVA – TOKSINA IZ SVAKODNEVNOG ŽIVOTA.

Kao logičan deo koncepta naše FILOZOFIJE ŽIVOTA FABRIKE POZITIVNE ENERGIJE je i kontinuirana aktivnost za unapređivanje zaštite životne sredine, a posebno edukacija dece i mladih o značaju čuvanja i zaštite životne sredine, organizovanje aktivnosti na rehabilitaciji ugroženih područja, kao i javno zalaganje za promenu loših navika u pogledu korišćenja i čuvanja prirodnih resursa. Izvesnost uspešnosti ovakvih predavanja je bazirana na činjenici da se sva predavanja nadgradjuju na aktiviranu  pozitivnu energiju.

Odgovoran pristup u pogledu postupanja sa otpadnim materijama i u tom kontekstu intenzivna edukacija građana, edukacija mladih i odraslih sa ciljem aktiviranja svesti o svakodnevnoj neophodnosti ozbiljnog odgovornog odnosa prema okolini i prirodi. Temelj predavanja je aktivirana pozitivna energija.

Nenad Stanić

VRAĆANJE MISLI O OSMEHU I POZITIVNOJ ENERGIJI U SVEST ( kao prvi korak), DONOŠENJE ODLUKE I  ZAUZIMANJE STAVA da HOĆU DA BUDEM POZITIVAN, svestan izbor i rešenost  DA  MI OSMEH I POZITIVNA ENERGIJA BUDU REFERENCA I ZAŠTITNI ZNAK.  Kao drugi korak sledi izdvajanje energije i napor da se AKTIVIRA OSMEH I POKRENE POZITIVNA ENERGIJA. Treći korak je PRENOS OSMEHA I POZITIVNE ENERGIJE na sve koje volimo i na naše okruženje. Ovi koraci su NOVA FILOZOFIJE ŽIVOTA FABRIKE POZITIVNE ENERGIJE i glavni instrument za ELIMINACIJU STRESA I NEGATIVNE ENERGIJE.

                                                                                                                                    

ZVANIČNA PROMOCIJA ORUŽANIH SNAGA KOSOVA 2012. GODINE

Brigada po brigada - Vojska

Oružane snage Kosova biće promovisane 2012. godine. Brojaće oko 3.500 vojnika, a činiće ih lako naoružana brigada sa dodatnim jedinicama. Ključni deo te formacije činiće jedinica za brzo delovanje sa 1.540 vojnika, sa dva pešadijska bataljona od po 513 vojnika, obaveštajnom službom i izviđačkim bataljonom (320 ljudi), a pozadinsku podršku obezbeđivaće 120 ljudi

Miodrag Dinić

Danas na Kosmetu figuriraju Kosovske bezbednosne snage (KBS) sa oko 2.500 pripadnika. One su pod Ministarstvom za Kosovske bezbednosne snage (MKBS), na čijem je čelu Agim Čeku. Zadatak MKBS, koje su ujedno i najviši nivo Generalštaba KBS, jeste da formuliše, primeni, procenjuje i razvija strategije i aktivnosti u okviru demokratske vlasti i u skladu sa Ustavom i zakonima takozvane Republike Kosovo.

Timothy Orr, Agim Čeku i Sujlejman Selimi

Kosovske bezbednosne snage su obučene da odgovore na krizne situacije na Kosovu i u inostranstvu, da vode operacije civilne zaštite (na Kosovu) i pružaju pomoć civilnim vlastima prilikom elementarnih nepogoda, te da dejstvuju u drugim vanrednim  prilikama. Te dužnosti obuhvataju potrage i spasavanja, uklanjanje eksplozivnih materijala, kontrolu i čišćenje opasnih materija, gašenje požara i druge poslove humanitarne pomoći. KBS će, navodno, predstavljati i štititi sve stanovnike Kosova. 

No, kako je Kosovo samoproklamovalo nezavisnost, Priština je odmah ukazala na potrebu postojanja oružanih snaga te kvazidržave. Albanski lideri navode da gotovo sve države imaju vojsku. Ako se sruši stub bezbednosti, navode oni, država će biti oslabljena. Kosovo ima mnoštvo slabosti u institucijama i infrastrukturi koje doprinose društvenim neuspesima. Promovisanje popularnosti, autoriteta i  profesionalizma doprinelo bi stvaranju trajnih institucija na Kosovu i tako ojačalo državu. Ako je dobro organizovana, vojska može biti moćno sredstvo za razvoj stabilnog društva.

Prema mišljenju vojnih stručnjaka sa Zapada, potpuna demilitarizacija nije praktično rešenje za Kosovo. Ne postoji poverenje koje bi taj proces učinilo održivim. Stvorila bi se samo fasada ispod koje bi se nezvanične naoružane grupe sjedinile, čineći državu manje bezbednom. Mala vojska, stvorena pod nadzorom NATO-a, najadekvatnije je rešenje za promovisanje postepene demilitarizacije društva i uvođenje Kosova u proces regionalne integracije. Takva integracija je ključ trajne demilitarizacije i bezbednosti u regionu.

Projektom o ustrojstvu oružanih snaga Kosova, koji je vodio direktor Ženevskog centra za kontrolu oružanih snaga (DCAF) Teodor Vinkler, Priština je dobila pravo na ustrojstvo vojske. Prema raspoloživim podacima, vojska bi imala 3.500 pripadnika, koji bi bili raspoređeni u lako naoružanu brigadu sa dodatnim jedinicama. Ključni deo te formacije bila bi jedinica za brzo delovanje, sa 1.540 vojnika, sa dva pešadijska bataljona od po 513 vojnika, obaveštajnom službom i izviđačkim bataljonom (320 ljudi), i pozadinska podrška sa 120 ljudi. Postojeća civilna zaštita i njena infrastruktura podvešće se pod jaku kopnenu zaštitu od 916 vojnika. Tri regionalne komande zadržaće aspekte teritorijalne zonske strukture, biće povezane sa opštinama, zadužene za regrutaciju, rezervu i ,,opštu mobilizaciju”. Ostale glavne komande bavile bi se obukom, doktrinom i logističkom podrškom.

Drugi elementi, u bataljonu za podršku Glavnom štabu biće: vojna policija (75), ceremonijalna garda (90) i  četiri helikoptera. Postepena obuka, sa naglaskom na brigadi za brzo delovanje, predviđena je do kraja 2011, a oružane snage treba da se promovišu 2012. godine. Određene jedinice mogle bi biti smanjene ili eliminisane, ali je teško stvoriti koherentnu vojsku sa manje od 2000 do 2500 vojnika. To pokazuje i sadašnji broj pripadnika Kosovskih snaga bezbednosti.

Plate i troškovi održavanja kampova nisu toliki problem kao što je nabavka i održavanje naoružanja i opreme, potrošnih delova i goriva. Helikopteri su preskupi i sredstva za njihovu nabavku obezbediće se   donacijama. Svakako postoji i veća potreba za transportnim vozilima.

            Očigledno, dok Beograd pregovara sa Prištinom, vlada takozvane države Kosovo ništa ne prepušta slučaju i sprovodi svoj plan i na planu bezbednosti koji podržavaju Sjedinjene Države i većina država NATO-a. Po svemu sudeći, bezbednosna situacija Srbije znatno se usložava, mada to vlast u Beogradu demantuje.

Nacionalna garda Ajove partner MKBS

Ministar odbrane Kosova Agim Čeku i komandant BSK-a general-potpukovnik Sujlejman Selimi, su 18.maja 2011, primili general-majora Timothy Orr  i druge više oficire Nacionalne garde Ajove, SAD koji su došli u  zvaničnu posetu MBSK i BSK-a. Delegacija je dočekana svečanom ceremonijom,  svečanog voda  BSK-a, kao i intoniranjem himne obe države, Kosova i SAD. Tom prilikom Čeku je naglasio da je  "počastvovan sa posetom generala Orr, koji je Komandant Nacionalne garde države Ajova, sa kojom je Priština  uspostavila partnerstvo 18. marta 2011."

Pripadnici Nacionalne garde Ajove, nakon posete Ministarstvu SBK, posetili su i Komandu kopnenih snaga (KKS), gde ih je primio komandant KKS-a, general-major Rrahman Rama, komandant Brigade za brzo reagovanje, brigadni-general Nazmi Brahimaj, komandant Komande za obuku i doktrinu Enver Cakići brigadni-general , kao i brigadni-general Imri Ilazi, komandanta Brigade za operativnu podršku Komande kopnenih snaga. Komandant KKS-a i komandanti jedinica KKS-a, američkoj vojnoj delegaciji, prezentirali su rada i aktivnosti jedinica kojima oni komanduju.

           

ZAPAD ZBOG POLITIČKIH INTERESA ĆUTI O KRIMINALU NA KOSMETU

Kosovsku mafiju pokriva CIA

Frustrirajuće za Zapad jeste to što Sjedinjene Države, preko kancelarije na Kosovu, ometaju borbu protiv organizovanog kriminala u koji je upletena tamošnja vrhuška. Prema izveštajima nekih zapadnih obaveštajnih službi, CIA pokriva kriminalne vođe na Kosovu

Miodrag Dinić

Barak Obama

       Ko vlada Kosovom – pitanje je na koje mnogi traže odgovor. Da li su to oni iz vrha kosovske vlasti, koji se bave najrazličitijim oblicima kriminala, kao što su trgovina drogom, oružjem, ljudima i prostitucijom? Imali to direktnu vezu sa skrivenim sukobima na relaciji zapadnih obaveštajnih službi, posebno nemačkog BND-a i američke Centralne obaveštajne agencije (CIA)?

Dok obaveštajci nemačkih i italijanskih i američkih tajnih službi u svojim izveštajima godinama unazad navode da je u organizovani kriminal na Kosovu upleten sam politički vrh (na primer premijer Hašim Tači), predstavnici tih istih zemalja u međunarodnim misijama na Kosovu o kriminalu isto toliko ćute. Prema navodima brojnih stranih obaveštajnih službi, albanska, to jest kosovska, mafija jedna je od najjačih u Evropi. No, kao i uvek u crnim poslovima, CIA zbog svojih interesa pokriva kriminalni vrh na Kosovu.

BND

Da je to tačno, pokazuje izveštaj koji su 2005. sastavili obaveštajci nemačkog BND-a. Naime, ljudi koji su se početkom devedesetih na Kosovu obogatili, baveći se organizovanim kriminalom, a uz podršku albanske tajne službe Sigurimi, ujedno su i ljudi koji su kasnije učestvovali u formiranju Oslobodilačke vojske Kosova, političke uprave OVK i kosovske tajne službe ŠIK. Ti ljudi su danas na čelu kosovske vlasti.

Izveštaj nemačke obaveštajne službe BND bio je objavljen na zvaničnom sajtu nemačkog novinara i istraživača Irgena Rota, kao i na sajtu Vikiliks. U njemu su kao čelni ljudi organizovanih kriminalnih grupa pominju današnji politički lideri na Kosovu. Premijer Hašim Tači pominje se kao jedan od osnivača Dreničke grupe Oslobodilačke vojske Kosova, koja je blisko sarađivala sa strukturama organizovanog kriminala u Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Češkoj.

U pomenutom, ali i nekim drugim izveštajima pominje se više bivših komandanata OVK, i to u zonama Drenica, Klina, Lab i Dukađini – Azim Sulja, Ruste Mustafa, Ramuš Haradinaj, Džavit Haljiti, i drugi, koje više evropskih tajnih službi dovodi u direktnu vezu sa organizovanim kriminalom.

Hašim Tači

Dosije američke jedinice KFOR-a kaže da je Džavit Haliti, moćni saradnik Hašima Tačija, odgovoran za mnoge smrti, šverc droge, oružja, cigareta, alkohola, nafte, ali i da je odlučivao o uništenju FARK-a (prvobitne vojske secesionističkih Albanaca), o formiranju OVK, novcu dijaspore, napadima na užu Srbiju i izazivanju rata OVK i NATO-a sa  Srbijom. Ali i to da su zapadne službe sve to znale, kao što su znale ko su lideri OVK. I dok zapadni mediji ističu detalje o kriminalnim aktivnostima, fokusirajući se pri tome na Tačija, navedene činjenice, važne za geopolitiku regiona, uporno se prećutkuju.

Kosovo je pre svega tranzitno područje za avganistanski heroin na putu za Evropu, ali i samo ima sve veći problem sa narkoticima, ističe se u izveštaju koji je Stejt department uputio američkom Kongresu.

Jedan od najboljih poznavalaca Balkana u Velikoj Britaniji, ili na Zapadu, Miša Gleni, pre nekoliko godina, posvetio je tom problemu i svoju knjigu „MkMafija“, gde je dosta detaljno opisao te pravce, ali je glavno objašnjenje sledeće: onaj ko je protivnik DIA, saveznik je CIA. Drugim rečima, onaj koji je kriminalno neprihvatljiv, politički je prihvatljiv u borbi protiv, možda, nekog trećeg.

Ramuš Haradinej

Kosovo se suočava sa izazovima u borbi protiv krijumčarenja droge ,,zbog poroznih granica i korupcije u redovima granične policije i carine", navodi se u godišnjem Izveštaju o međunarodnoj strategiji za kontrolu narkotika i zaključuje da kosovska policija ima ograničene resurse, a borba protiv droge joj je na niskoj lestvici prioriteta.

Stejt department primećuje da je, s obzirom na količinu koja se švercuje, bilo  veoma malo hapšenja, uglavnom pojedinaca zbog posedovanja manjih količina droge, a postoje uverljive tvrdnje o korupciji u kosovskoj policiji i među službenicima carine. Pored toga, ističe se da, zbog pitanja statusa Kosova i nepoverenja u tamošnju policiju, u zemljama u okruženju postoji oklevanje da se sprovode zajedničke istrage sa prištinskim vlastima.

Potrošnja droge na Kosovu je u stalnom porastu, zaključuje se u Izveštaju i navode podaci da je taj nivo među tinejdžerima i mlađim punoletnim osobama, koji su glavni korisnici, na nivou zapadnoevropskih država. Iako nema pouzdanih podataka, UNICEF procenjuje da je taj broj oko 20.000, uključujući pet-šest hiljada intravenoznih narkomana.

Kosovski elektronski mediji prenose da je u toku prošle godine na Kosovu 15 osoba umrlo od posledica korišćenja droga. Stručnjaci koji se bave prevencijom bolesti zavisnosti na Kosovu upozorili su da bi taj broj ove godine mogao biti još veći.

Bahri Šalja iz odeljenja za borbu protiv droge u Kosovskoj policiji izjavio je da se marihuana najviše koristi na Kosovu.

"Od januara do juna 2011. godine konfiskovano je 87 kilograma droge ove vrste, 33 kilograma heroina, 691 tableta ekstazija, hašiša oko 2,5 kilograma. Sve ove zaplene imaju vrednost oko 220 hiljada evra", rekao je Šalja.

I pored toga što se u mnogim bezbednosnim službama radi profesionalno, njihovi prikupljeni podaci o realnom stanju na Kosovu ostali su u fiokama zbog političara i diplomata koji su u određenim trenucima imali zahteve od višeg interesa.

Očigledno je da se podaci o stvarnom stanju na Kosovu prikrivaju i zataškavaju. Neretko se dešava da se javi neki general koji je bio na Kosovu, pa napiše memoare, knjigu i tek tada priča o tom kriminalu, mafiji i svemu, ali to je sve post festum i ništa se ne menja, sve i dalje ostaje isto. Niko u suštini o tome nije želeo da priča. Svet je bio krajnje indiferentan prema toj priči i, na žalost, ponovilo se nešto što se u širem kontekstu gledano ponavlja poslednjih nekoliko godina, da su politički interesi u jednom trenutku prevladali nad stvarnim događajima, stvarnim stanjem, i to se danas vraća kao bumerang čitavom regionu, vraća se i Albancima na Kosovu.

Ko pita generala 

            Nekadašnji komandant Kfora Majkl Džekson saopštio je, krajem 2001. godine, da su na Kosovu izvršeni demilitarizacija i razoružanje, iako je samo posle nekoliko meseci UNMIK objavio da je u posedu građana ostalo još oko pola miliona dugih cevi i da je Kosovo veoma kritično područje. No, u svojoj belešci  general Džekson navodi  da ,,oružja na Kosovu ima na pretek i da se plaši etničkog čišćenja. General navodi i puteve ilegalnog unošenja oružja na Kosovo i Metohiju, preko Makedonije, do Uroševca, iz Tetova, preko Kuksa, do Prizrena i Peći, iz Crne Gore, preko Rožaja, do Peći, i iz Novog Pazara, preko Kosovske Mitrovice, do kriminalnih grupa u južnom delu tog grada.