Raketna rekontra
Vojska Rusije 2009. godine uvodi u operativnu upotrebu strategijskih raketnih snaga navođene interkontinentalne projektile RS 24, neuhvatiljive za najsavremenije protiv raketne odbrane u svetu. Opremanje ruske vojske raketama novog tipa je neizbežan potez u suprotstavljanju američkom protivraketnom štitu, posebno onom delu, koji Pentagon namerava da instalira u istočnoj Evropi
Piše: Miodrag Dinić
Nakon 26. novembra ove godine, kada je Kremlj sa vojnog kosmodroma "Pleseck", na severozapadu Rusije, treći put za dve godine lansirao interkontinentalnu raketu RS-24, šef DIA general Majk Mekolen upozorio je politički i bezbednosni establišment u Vašingtonu da će Moskva veoma brzo uvesti ovo efikasno oružje u operativnu upotrebu. Mekolen je ukazao i na to da je u poslednje vreme najuže rusko rukovodstvo više puta najavljivalo novu modernizaciju ruske vojske, što pokazuje da opremanje raketama novog tipa predstavlja jedan od ciljeva planske realizacije jačanja ruskih oružanih snaga. Povodom toga šef DIA je prosledio i specijalan izveštaj novoizabranom šefu Bele kuće Baraku Obami, gde se posebno naglašava da je "paralelno sa postepenom privrednom obnovom poslednih godina, u Rus
iji su sve glasniji zahtevi za poboljšanje kvaliteta vojnih snaga. Modernizacija ruskih oružanih snaga sada poseduje pouzdanu garanciju i u ekonomskom, i u političkom pogledu". Zato i ne iznenađuje informacija da je Ruski premijer Vladimir Putin izjavio da će ruski vojni rashodi za 2009. godinu biti veći za 27 odsto, odnosno da će dostići 94.1 milijardu američkih dolara. Da se Rusija oseća kao super sila govori i činjenica da je šef Kremlja Dmitri Medvedev obišao više ruskih vojnih jedinica svih rodova objašnjavajući vojnom ruskom establišmentu da sledi ubrzana modernizacija oružanih snaga. Na rusko obelodanjivanju nekih informacija o preoružavanju strategijskih raketnih snaga Rusije, nije se dugo čekalo. Komandant Ruske vojske strategijskih snaga general Nikolaj Solovcov je 15 decembra, dva dana pred proslavu Dana svojih jedinica, najavio uvođenje u operativnu upotrebu interkontinentalnih raketa RS -24 sa više bojevih glava, u 2009. godini, kao i postavljanje na bojevo dežurstvo novih jedinica naoružanih raketama Topolj M. Raketu RS-24 pogoni čvrsto gorivo, a bazirana je na mobilnim lanserima. Proizvedena je u moskovskom institutu termodinamike pod rukovodstvom akademika Solomonova. Nova raketa je modernizovani Topolj M. Prvi raketni sistemi tipa Topolj M instalirani su u silosima 1997, a mobilni sistemi Topolj M uvedeni su u operativnu upotrebu 2006. godine. Ovi sistemi sa raketama RS-24 biće operativni do kraja 2015. godine Od 1.januara 2009. godine raketne strategijske snage činiće tri raketne armije i 12 divizija. No, u oktobru 2008. godine utvrđeno je u vojnom i političkom vrhu da taj sastav do 2016. godine bude sveden na jednu armiju i tri divizije, ali tako što će se u arsenalu tih jedinica nalaziti samo 20 odsto starih raketa, a 80 odsto će predstavljati interkontinentalni projektili nove generacije. U novembru ove godine na zasedanju Vojnog saveta Raketne vojske strategijskih snaga analize su pokazale da "tehnička operativnost i ispravnost strategijskih projektila garantuje bojevu efikasnost 96 odsto ovog arsenala". Tada je naznačeno, da postojećih 415 raketnih kompleksa, četiri različita tipa ,širom Rusije, mogu ispaliti 1.575 nuklearnih bojevih glava. U 2008. godini ruske raketne snage su od devet planiranih lansiranja izvele sedam, a dva su prenela za 2009. Po rečima generala Solovcova za 2009. predlaže se 13 lansiranja raketa i to: pet radi testiranja novih raketa, tri modernizovanih projektila starije generacije i pet raketa R-36M iz programa Dnjepar, a koje se navode na cilj satelitima iz Orbite Zemlje".Kada je u pitanju odgovor Moskve na ofanzivu Vašingtona u stvaranju globalne antiraketne odbrane pod svojim skutom general Solovcov navodi da je "Kremlj spreman i sposoban da se odbrani, ali i da zada snažan udarac". Na primer, vreme dejstva na cilj od lansiranja američkih balistički projektila sa podmornica je trajdent od 15 do 20 minuta, a minitmen 3 od 25 do 35 minuta. To je dovoljno da ruski sistem za rano upozorenje registruje lansiranje američkih raketa i da Vrhovna komanda Rusije za dva do tri minuta odgovori efikasnim nuklearnim napadom. I upravo za takve moguće udare planira se interkontinentalni projektil RS-24 koji prolazi efikasno američku raketnu odbranu. Specifičnost RS-24 je da u toku leta ka cilju može da menja putanju kako bi izbegla protivraketni štit.
Pentagon pažljivo prati vojnu reformu u Rusiji. Šef odbrane Sjedinjenih Država Robert Gejts upozorava: "Iako savremena ruska vojska još nije dostigla nivo sovjetskih oružanih snaga. Već sada treba računati sa njom. Jer, Moskva je znatno povećala izdatke za odbranu i ubrzava realizaciju programa modernizacije svojih oružanih snaga koje su i onako u čitavom nizu parametara već sasvim blizu američkih".
iji su sve glasniji zahtevi za poboljšanje kvaliteta vojnih snaga. Modernizacija ruskih oružanih snaga sada poseduje pouzdanu garanciju i u ekonomskom, i u političkom pogledu". Zato i ne iznenađuje informacija da je Ruski premijer Pentagon pažljivo prati vojnu reformu u Rusiji. Šef odbrane Sjedinjenih Država Robert Gejts upozorava: "Iako savremena ruska vojska još nije dostigla nivo sovjetskih oružanih snaga. Već sada treba računati sa njom. Jer, Moskva je znatno povećala izdatke za odbranu i ubrzava realizaciju programa modernizacije svojih oružanih snaga koje su i onako u čitavom nizu parametara već sasvim blizu američkih".
Ćorsokak
U američkom Kongresu sve više je protivnika instaliranja američke protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi. Beloj kući se savetuje zaustavljanje tog projekta iz dva razloga. Prvo, zbog globalne finansijske krize Vašington nema sredstava za finansiranje ovog projekta. Drugo, Pentagon još uvek nije dokazao efikasnost sistema protivraketne odbrane. Eksperti smatraju da će, kao rezultat, više od 13,5 milijardi dolara biti bačeno u vodu. Ali to je samo pola zla. Niz američkih političara tvrdi da uporna težnja Vašingtona da razmesti u Istočnoj Evropi protivraketnu odbranu provocira Moskvu, koja je prinuđena da preduzme protivmere. Kako se Bela kuća našla u strateškom ćorsokaku na Bliskom istoku i u Avganistanu, to će izazvati trajnu političku krizu. Sa ovim mišljenjem slaže se i šef odseka za razoružanje u moskovskom Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Aleksandar Pikajev: "Redovna kriza koja Sjedinjenim Državama apsolutno nije potrebna jer je suočena sa teškoćama u Iraku, Avganistanu i nizu drugih regiona sveta. Naravno da se to prećutkuje - niko ne želi da se Amerika optuži da je u nečem popustila Rusiji, ali nesumnjivo je da je to takođe uzeto u obzir".Prvi čovek Amerike Barak Obama odlučio je da pokloni posebnu pažnju saradnji sa Rusijom, pre svega, kada je u pitanju neširenje oružja za masovna razaranja i borbe protiv terorizma. Novi šef Bele kuće je obećao da će u najskorije vreme odrediti i ostale sfere zajedničke saradnje sa Moskvom. "Moskva je postigla veliki ekonomski napredak poslednjih godina, pa je neophodno da Vašington vodi računa o njemu", objašnjava Obama. Samim tim, novoizabrani predsednik Sjedinjenih Država naglašava neophodnost uklanjanja prepreka koje smetaju saradnji Moskve i Vašingtona, jer su skoro dovele do novog hladnog rata i trke u naoružanju.
