Novo doba

Komercijalna civilizacija je apokaliptična. Umesto nje treba stvoriti duhovno carstvo slobodnih ljudi. Naravno, podignuto na materijalnim vrednostima. Vrednostima kojima se ne uništava civilizacija. Vrednostima koje utemeljuje - nova zajednica. Pripadati jednoj zajednici znači imati odgovornost za budućnost čovečanstva. Visina profitne stope mora da se meri u odnosu na zajednicu. Efikasnost korišćenja prirodnih resursa najbolje se ostvaruje u zajednici. Produktivnost rada je omeđana interesima zajednice. Pojedinačni, porodični, kompanijski, državni i nacionalni interesi se mogu ostvariti samo u dobro uređenoj ljudskoj zajednici. Nema napredka čovečanstva bez napredka celokupne zajednice.

Piše: Branko Dragaš

Vreme obilja je završeno.Vreme rasipništva i zaduživanja je prošlo. Život na tuđi račun više nije moguć. Virtuelna ekonomija se urušila. Neoliberalni koncept je propao. U središtu kapitalizma se nacionalizuju privatne banke i osiguranja. Hiljade milijardi dolara nestaje na berzama u toku jednog trgovanja. Hiljade milijardi dolara i evra se ubacuje da bi se spasio sistem od bankrotstva. Tako su zemlje EU intervenisale sa 2.400 milijardi evra, dok su čelnici SAD u svoje finansije ubacili novih 2.500 milijardi dolara. Koliko milijardi treba štampati da bi se rešila kriza? Politička oligarhija iz Brisela i Vašingtona duboko veruje da tako rešava krizu. Međutim, to je samo nova zabluda. Zabluda koja može, opet, čovečanstvo mnogo da košta. Tako se ne rešava kriza.
Problem je mnogo dublji i složeniji. Problem je sistemske prirode. Greška se nalazi u samom sistemu i ne može se ta sistemska greška ispraviti štampanjem dolara i evra. Kada štampate dolare i evre i ubacujete ih u oboleli sistem, problem se ne rešava nego se dodatno uvećava. Vatra se ne gasi benzinom. Bolest se ne može izlečiti nakaradnom terapijom. Nije, dakle, problem u količini štampanog novca koga ubacujete u nelikvidan sistem, nego je problem u strukturnoj nesavršenosti samog sistema. Nažalost, o tom ključnom problemu gotovo da niko ništa ne govori od zvaničnika.
Iskreno rečeno, oni najavljuju neizvesnost dubine same krize, govore o recesiji i padu stope privrednog rasta, rastu inflacije i smanjenju životnog standarda, ali to su sve samo posledice. Uzroci su mnogo dublji. Vrlo mali broj intelektualaca govori o suštini problema. Samo oni mladi ljudi koji su danas počeli da kupuju i čitaju knjige Karla Marksa iskreno pokušavaju da pronađu rešenje. I Kejns je to isto radio kada mu je predsednik Ruzvelt naložio da pronađe spasonosno rešenje.
Uvek kada je kapitalizam u problemu,intelektualci se vraćaju Karlu Marksu. Marksizam je odavno mrtav, ali Karl Marks je postao ponovo popularan. Ustvari, pokazuje se da se civilizacija konstantno vrti u začaranom krugu istih predrasuda i zabluda. Ljudska glupost je kosmička pojava. Čovek nikako ne uspeva da se oslobodi sopstvene gluposti. Uprkos snažnom razvoju nauke i tehnologije, uprkos tome što se svemirska letelica spustila na Mars, što japanski naučnici programiraju svemirski lift koji će nas podizati na 40.000 km od zemlje, što ruske podmornice zabadaju nacionalne zastave na 4.032 metra ispod ledenog okeana, što se veštačkom inteligencijom stvara novi svet robota, uprkos, dakle, svim tim dostignućima, čovek je ostao sebičan, pohlepan, gramziv, primitivan, agresivan i , naravno, neverovatno glup.
Čovekova priroda se teško menja. Njegova priroda nije pratila svetlosni razvoj kompjuterske civilizacije. I tu je suština problema. To je dovelo do takvog raskoraka između čovekove prirode i sredstava koje stvara taj isti čovek, da danas preti velika opasnost da čovek konačno strada od sopstvenog nemanja mere. Pogrešan izbor kretanja smera civilizacije doveo je čovečanstvo u katastrofu. Bilo je za očekivati da će se to uistinu i desiti. Oni umni pojedinci, koji znaju da razmišljaju svojom glavom i koji nisu potkupljeni privilegijama otuđenog režima, mogli su da predvide šta nas čeka. Ne treba tu neka posebna pamet. Dovoljno je samo da ste otvoreni i pošteni prema sebi. Pošto je mali broj intelektualaca takav, naša nevolja je velika. Prirodno je da čovečanstvo pokuša nešto da promeni. Naime, čovečanstvo samozavaravanjem produžava agoniju. Izborom pogrešnog smera kretanja civilizacije ne stiže se na duhovno odredište. Taj put je pogrešan i sve što se na njemu dešava je takođe pogrešno. Suština je da se promeni pravac kretanja civilizacije. Umesto da pokrenemo sveopšti duhovni preporod za opstanak čoveka i čovečanstva, dobili smo vulgarnu i praktičnu komercijalnu civilizaciju u kojoj čovek juri što veći profit za što kraće vreme. Ta sistemska greška morala je da nas dovede do bankrotstva sistema. Kada je Kejns proučio Marksa, on je shvatio da mora da se, radi opstanka kapitalizma, nametne čovečanstvu novi kult - kult potrošnje. Tako smo dobili grozničavu potrebu čoveka da gramzivo grabi sve pred sobom. Uspešan čovek je onaj koji prigrabi što više materijalnih stvari samo za sebe. I to uradi u što kraćem vremenu. Cilj svakog čoveka je da bude uspešan. Cilj opravdava sredstva. Radi postizanja uspeha sve je dozvoljeno. Uspeh pokriva ubistva, prevare, manipulacije, obmane i špekulacije. Komercijalna civilizacija je pustila zlog duha iz boce. Čovek je uspešan ako proguta što više materijalnog sveta. Uspešan je ako grabi što više za sebe. Kako je materijalni svet ograničen, onda je ograničena i mogućnost širenja uspeha. Uspešan čovek postaje uspešan na štetu neuspešnih. Što više uspešan čovek uzima za sebe, to je više neuspešnih ljudi u svetu.
Neoliberalizam propagira ideologiju uspešnih. Neoliberalizam veliča slobodu tržišta. Na slobodnom tržištu uspešni pobeđuju neuspešne. To što su uspešni prigrabili materijalni svet najčešće kriminalom, prevarama i špekulacijom, ponekad i ubistvom, neoliberalizam opravdava. Za prvi milion niko ne pita. Posle sve ide mnogo lakše. Uspešan se postaje privilegijama povlašćenih na tržištu. Politička oligarhija odlučuje ko će biti uspešan. Tako su nastali ruski oligarsi i naši tajkuni. Nije, recimo, naš prvi takjun, uzimam njega slučajno za primer, postao najbogatiji Srbin zato što je izmislio nešto ili što je pronašao neku inovaciju. Ne, on je postao bogat zato što je Familija odlučila da baš on bude bogat. Odlučili su da bi mogli da ga kontrolišu!
Zašto posle navodnih demokratskih promena nije ispitano kako su tajkuni stekli svoj kapital, pitanje je za sve političke stranke. Građani još uvek čekaju prave odgovore.. Ono što je zaista neverovatno jeste da su srpski tajkuni svoj kapital uvećali nakon petooktobarske kontrarevolucije. I time se hvale. Kako je to moguće? To jednostavno nije moguće napraviti za tako kratko vreme. Taj kapital se jedino stvara monopolskim privilegijama koje dodeljuje politički režim privilegovanim pojedincima.
Isti je slučaj i sa ruskim oligarsima. Jedan od njih je 1993. tapkao karte pred Boljšim teatrom da bi za vreme Jeljcina prisvojio preko 25 milijardi dolara. Privilegovani pojedinci, dakle, postaju milioneri zato što milioni građana postaju siromasi. Neoliberalizam je ideologija novobogataša. Novobogataši finansiraju neoliberale. Neoliberali brane ideologiju novobogataša. Na kraju, bogati pojedinci postaju sve bogatiji, siromašni građani ostaju još siromašniji. Neoliberali stvaraju virtuelnu ekonomiju. U virtuelnoj ekonomiji se štampa dolar bez pokrića. U virtuelnoj ekonomiji svi žive preko svojih mogućnosti. Pošto je ideologija da se odjednom prigrabi čitav materijalni svet, bankarskim kreditima se pothranjuje pohlepa građana. Banke postaju kazamati za prezadužene građane. Banke namerno zadužuju građane. Niko ne sme da bude van kreditnog aranžmana. Oni koji ne koriste kredit su najveći neprijatelji sistema. Holivudskim kičom silikonski političari razbuktavaju pohlepu i gramzivost. Raskoš postaje stil života. Prevara dobra poslovna kombinacija. Pljačka veština. Vulgarnost način ophođenja. Laž način komuniciranja. Novac uspeh. Novac koji se štampa u izobilju i koji nije zarađen. Balon od sapunice se naduvao. Bilo je pitanje samo vremena kada će to sve pući. I onda se i to desilo. Čemu čuđenje? To se moralo desiti. Pukla je iluzija da se može živeti na tuđi račun. Svako mora da plati svoj račun. Nema besplatnog ručka. Kapitalizam je poljuljan u temeljima. Intervencija države nas vraća na početak. Politička birokratija povlači pogrešne poteze. Umesto da promene smer kretanja civilizacije, oni ubrzavaju trčanje. To vodi - krahu. Na kraju toga puta je beznađe. Niko danas ne može da predvidi dubinu nastale krize. Niko nema tačne brojke kolika je dubioza.Velika dubioza - veliki haos. U velikom haosu se najbolje snalaze - ludaci. Kada se domognu vlasti nastaju tragedije. Jačanje neonacista u Austriji i popularnost Čavesa u svetu nisu slučajne pojave. Milioni ljudi su glavom platili svoje zablude. Treba biti oprezan. I mudar. Račun se mora do kraja izvesti. Što pre izvedemo računicu, to bolje za čovečanstvo. Ne treba paničiti. Izlaz uvek postoji.
Vreme obilja je završeno. Sada dolazi - novo doba Štednja. Realna ekonomija. Smanjivanje troškova. Ako pobedi razum, čovečanstvo će se vratiti na pravi put. Čovek je mera svih stvari. Treba imati meru. I skromnost. Treba uskladiti svoj duhovni i materijalni svet. Oni moraju biti uravnoteženi. Možemo da trošimo samo ono što stvorimo. Deo onoga što stvorimo moramo da štedimo. Štedimo za buduća pokolenja. Podaci da do 23. septembra čovečanstvo pojede troškove za celu godinu i da će se do 2050. sve završavati već u junu, porazni su za čovečanstvo.
Svet je zreo za promene. Nalazimo se pred velikim izazovima. Imperija je u rastrojstvu. EU podeljena. Građanstvo sluđeno. Moramo se vratiti izvorištima civilizacije. Prvo moramo da spoznamo sami sebe. I da pronađemo put do svog srca. To je prvi uspeh. Uspeh koji donosi dobrobit čovečanstvu.