SRBI I SRBIJA PONOVO RAZAPETI NA KRST

Miodrag Dinić

Nada i isceljenje

Srbi i Srbija ponovo su razapeti na krst. Razapinju ih krstaši koji su napravili pakt sa zvezdom i polumesecom na jugu Srbije, a nekada kao i sada nemilice ubijau te iste saveznike na drugom delu planete. Pa, ko su ti krstaši. Mora du su to oni crveni, obučeni kao mondijalisti. Neka im Bog pomogne i oprosti na lažnom moralu i rukama uprljanim krvlju. S druge strane premijer Rusije Vladimir Putin kaže da je nezavisnost Kosmeta ''nemoralna i nepravedna'', postavljajući pitanje kako ''evropejce nije sramota što imaju dvostruke aršine kada rešavaju iste probleme u različitim delovima sveta''.

Zato me mnogi moji prijatelji pitaju: Ko su božji saveznici i ko deli pravdu u ime Boga na Kosovu i Metohiji? Ako je Bog svemoguć i pun ljubavi, zašto u svetu i dalje postoje bol i zlo? Da li su Srbi zaista toliko grešni da ni Bog više neće da ih pogled, oprosti im i zaštiti ih?

Izgleda da krstaši Zapadne demokratije ne veruje Srbima da veruju u Boga. Bar ne u Boga kome se oni mole. Zar Bog nije jedan, a vere i nacije različite? Krojači Sveta izgleda u ime svog Boga (dolar) razapinju Srbe na krst, kao što je Pontije Pilat to učinio sa gospodom Isusom Hristom.

Nasilno otimanje Kosova i Metohija od strane Albanaca i Zapadnih demokrata Slobodana Miloševića kao srpskog diktatora došlo je glave. No, kada se prvi srpski demokrata Zorana Đinđić usprotivio proglašenju nezavisne države Kosovo platio je životom. Koja je sudbina predsednika Srbije Borisa Tadića kada je u pitanju Kosovo? Da li će šef Srbije zbog gubitka Kosova izgubiti i vlast? Na ovo pitanje odgovor će stići ubrzo.

U svetu u kome je vera sve manje važna, a otimanje zemlje, svirepa ubistva, teror moćnih i lažna pravda (dvostruki aršini) pravilo ponašanja, Srbi se rvu s bezvremenim pitanjem: Gde je Bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom?

I dok Hašim Tači sprovodi politiku svojih nagolodavaca – Kosovo pod albanskom kontrolom, dotle Srbi ponovo podižu barikade. Izgleda da se Srbi sa Kosova i Metohija još uzdaju samo u Boga.

Patrijarh srpski Irinej, nakon što su Srbi nedavno postavili krst, visok sedam metara na putu Kosovska Mitrovica - Raška, poručio je: - Niko nije pitao SPC da se taj krst postavi. Bilo bi normalno da bude uklonjen. No, da li to znači da SPC "ima tapiju" na podizanje, a možda i proizvodnju krstova? Da li patrijarha treba da pitamo „da li smemo da nosimo krst oko vrata“?

Patrijarh Pavle je uvek stajao na strani svog naroda. On je širio pravoslavlje. Patrijarh Irinej je izgleda skrenu sa Božjeg puta. Možda je zaboravio da je on crkveni velikodostojnik, a ne političar, a ni Bog. Njegovo mesto je tamo sa narodom, da se moli zajedno sa njima, uliva im veru i snagu, a ne da im drži lekcije.

Očigledno kad se Srbi mole Bogu za svoj spas odmah se jave Jude srpskog roda koje nipodaštavaju te molitve i stavljaju se u službu „Krojača Sveta“. Takva konstatacija i izražavanje odmah postaju materijal za one koji Srbe optužuju za teorije zavere i samim time dezavuišu srpsko znanje, obrazovanje, veru i kulturu.

No, odgovor izgleda nosimo duboko u sebi. Mučna pitanja u Srba postoje kroz vekove, odgovori su i laki i teški, ali je najvažnije da su oni uvek bili bliže Bogu milosrđa i ljubavi, u kome su nalazili nadu i isceljenje.

KO I KAKO HOĆE RAŠKU OBLAST DA OTCEPI OD SRBIJE ?

Miodrag Dinić

Lingvistička smicalica Sandžak

Nametnuta politička i verska podela Srbije od Turaka preko Austrougara i na kraju komunista dovela je do stvaranja političke međunarodne klime da Raška (Sandžak) dobije autonomiju i na kraju nezavisnost u odnosu na Beograd

Srpski šef diplomatije Vuk Jeremić nedavno se okuražio i rekao pravu istinu o kojoj srpska aktuelna vlast ćuti, a to je da „nakon jednostranog proglašenja Kosova sledeći deo terirtorije Srbije koji će da se otcepi je Sandžak“. Jeremić je naglasio i da „prostore na Balkanu, kad izostanu evropski faktori, zauzimaju oni koji geopolitički i geografski ne pripadaju Evropi“.

Ova izjava šefa srpske diplomatije uznemirila je duhove koji žele da prikriju realnu političku sliku kada je Raška (Sandžak) u pitanju. Odmah su se javili dušebrižnici Srbije koji su osudili Jeremića navodeći da on neopravdano plaši srpski narod i da je moguću secesiju jednog dela Srbije, Raške, besmislena.

A kakva je zaista politička klima kada je u pitanje stanje u Raškoj oblasti (Sandžaku)?

Trik sa administrativnim imenom

Prva srpska država organizovana pod knezom Vlastimirom (9. vek) nalazila se na prostoru koji je u evropskoj literaturi poznat pod imenom „Raška“ ili „Stara Raška“.

„U Rasu, srpskoj prestonici, na čijim temeljima danas leži Novi Pazar, stolovao je veliki župan Stefan Nemanja, gde mu se i rodio najmlađi sin Rastko, docnije čuveni srpski prosvetitelj i svetac Sveti Sava, objašnjava dr Slavenko Terzić i upozorava da je posle likvidacije turske vlasti 1912. godine, prvo austrougarska diplomatija nastojala da iskoristi raške muslimane radi ostvarenja separatističkih ciljeva.

Austrougarske okupacione vlasti organizuju 1917. godine konferenciju svih muslimanskih predsednika opština radi donošenja rezolucije kojom će se izraziti „želja“ naroda „Sandžaka“ da se odvoji od Srbije i Crne Gore i spoji sa Bosnom i Hercegovinom, a ukoliko to nije moguće onda da se „umole“ carske i kraljevske vlasti za „autonomiju Sandžaka“.

- Austrougarska diplomatija je najzaslužnija za nametanje imena „Sandžak“ umesto istorijskog naziva oblasti „Raška“, ili „Stara Raška“, odnosno Raška oblast kako je uobičajeno u novije vreme. Poznato je da je termin sandžak oznaka za tursku administrativno-upravnu oblast i da je takvih sandžaka bilo na stotine, širom Osmanskog carstva od Srednje Evrope do Azije.

Srbi su, na žalost, lakomisleno i sami počeli da prihvataju naziv sandžak za istorijsko jezgro svoje najstarije države i taj naziv se toliko odomaćio da je počeo da potiskuje istorijsko ime teritorije. Reafirmacija imena nije samo formalno pitanje. Ona je polazna osnova za veliku kulturnu, duhovnu i privrednu obnovu ove nepravedno zapostavljene srpske oblasti. U novim geopolitičkim okolnostima Raška oblast ima isto, ako ne i veće značenje za srpski narod kao i pre dva veka – kaže dr Slavenko Terzić, istoričar iz Istorijskog instituta SANU.

Naziv Sandžak je turskog porekla od reči „sančak“, što znači barjak. Bajo Cmilanić, pravnik poreklom iz Raške oblasti, međutim, otkriva da to ime nikada nije bilo ozvaničeno:

- Sandžak kao teritorijalna jedinica nikada nije postojao u administrativnoj podeli nijedne Jugoslavije. Pogrešnom regionalizacijom Srbija je po verskom principu stvorila prostor za muslimane. Beograd nije poštovao pricipe geografske ili ekonomske regionalizacije zemlje, već se oslonio na političke razloge i došao je u situaciju da oživi osmanlijske teritorijalne aspiracije. U takvim uslovima je nastao i naziv Preševska dolina. To sve doprinosi jačanju autonomaštva i secesionizma, pa neće biti čudno ako Bošnjaci za par godina zvanično zatraže otcepljenje Raške oblasti od Srbije, predviđa Bajo Cmilanić, član organizacije „Stara Raška“, koja je napisala svoju dekleraciju o očuvanju ove oblasti.

Muftija politički vođa

Glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić je sredinom februara ove godine na verskom okupljanju u novopazarskoj Sportskoj hali povodom obeležavanja dana rođenja Proroka Muhameda naveo da je „na trgovima u Egiptu i Tunisu bio veliki zulum koji bi se, kako je rekao, ako se vlast u Beogradu ne uzme upamet, lako mogao dogoditi na Trgu Gazi Isabega u Novom Pazaru i na Trgu Republike“.

Zukorlić tvrdi da vlast u Srbiji uvrede na račun islama i muslimana, islamske zajednice i njenih predvodnika, naziva slobodom govora, a kada muslimani u Srbiji podignu glas, onda se to, kako je rekao, naziva govorom mržnje.

Povodom ove političke provokacije Meho Omerović, član Odbora za bezbednost Skupštine Srbije i visoki funkcioner SDP pozvao je danas sve državne organe da „najozbiljnije“ uzmu u obzir poruke muftije Zukorlića jer je, kako kaže, reč o veoma uticajnoj ličnosti u bošnjačkom narodu.

„Problemi na koje Zukorlić upozorava postoje. Ne treba ih sakrivati, već se oni moraju rešavati“, naveo je Omerović i poručio da se „ne sme upasti u zamku da se svaka reč koju muftija izgovori doživljava kao napad na državu“.

Muamer Zukorlić na otvaranju prostorije Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća u Prijepolju građanima je obećao da će nakon što Sandžak dobije autonomiju živeti „kao u Monaku“: „Pošto, ako Bog da, ostvarim autonomiju Sandžaka, ne mogu da vam obećam standard kao u Dubaiju, ali evo vam obećavam da ćete živeti kao u Monaku. Ovo je nastavak našeg projekta uspostavljanja mehanizma delovanja na prostoru čitavog Sandžaka čiji je glavni grad Novi Pazar, a Prijepolje će biti kulturni centar Sandžaka“.

O naglašavanjau stvaranja autonomije Raške (sandžaka) Rsim Ljajić navodi da je „plan o autonomiji Sandžaka lansiran iz čisto političkih razloga i zarad sticanja jeftinih poena. Ta priča ispričana je još devedesetih godina, kada se i pokazala nerealnom”.

Ljajić dalje navodi da je „ prostor Sandžaka etnički šarolik, jer u tri opštine većinu čine Srbi, a u tri Bošnjaci te da je ta oblast sada i faktički podeljena između Srbije, Crne Gore i Bosne, koje su nezavisne države, tako da nema elemenata za bilo kakvu priču o autonomiji za koju se zalaže muftija Muamer Zukorlić“.

No, nedavn su se muftija Islamske zajednice u Srbiji i evropski zvaničnik sastali u Sarajevu. Mešihat islamske zajednice je saopštio da su se Zukorlić i podpredsednik delegacije EP za Jugozapadnu Evropu Jelko Kacin saglasili da je prestanak ugrožavanja jedinstva Islamske zajednice i opstrukcije rada Bošnjačkog nacionalnog veća uslov za stabilnost u Sandžaku. Takođe je ukazano da će „situacija u Sandžaku biti stabilnija kada se otkloni pet nepravdi prema Bošnjacima u Srbiji, u koje su ubrojali i isključenje 39 veroučitelja islamske veronauke i ugrožavanje vakufske imovine“. Zukorlić i Kacin su i naglasili da se „ometa akreditacija Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru“. U Sarajevu nije zaobiđeno ni pitanje ljudskih prava u Raškoj (sandžaku), kao i značaj rešavanja otvorenih pitanja i problema za regionalnu stabilnost. Zukorlić i Kacin posebno su analizirali i značaj afirmacije svesti o genocidu, što je od neposredne koristi za poboljšanje odnosa među narodima na prostoru Zapadnog Balkana.

I dok se vlast u Beogradu bavi sama sobom, a ponekad i ekonomskim i socijalnim haosom u Srbiji izazvanim kako iznutra tako i spolja, seceonisti u Srbiji love u mutnom i svojim političkim udarcima slabe već oslabljenu Srbiju. I dokle tako? Da li demokratska vlast u Beogradu može političkim znanjem i međunarodnim uticajem da spreči autonomiju Rakaške (Sandžak) koja će ići do nezavisnosti ili će napraviti istu grešku koju je Milošević učinio sa Kosovom?

Razočarenje

„Boris Tadić je naše najveće razočaranje! Prvo, oba puta je dobio izbore glasovima Bošnjaka. Sam Tomislav Nikolić je, nakon proglašenja izbornih rezultata, rekao da je Tadić pobijedio zahvaljujući muftiji Zukorliću. Kada dode u Sandžak, Tadić ne ulazi u grad; obiđe Petrovu crkvu, kreće se zaobilaznim putevima, čime poručuje građanima da nema problem samo sa muftijom. Očigledno, Ima problem sa građanima Sandžaka Ali. razumijem ga: teško je pojaviti se pred ljudima koji su za vas glasali a kojima niste ispunili dato obećanje ili pogledajte šta su uradili sa izborima za Bošnjački savjet, navodi muftija Muamer Zukorlić.

SRBIJA JE I DALJE ZNAČAJAN PARTNER RUSIJE U REGIONU ZAPADNOG BALKANA

Miodrag Dinić

Ni na Istok ni na Zapad

„Srbi jesu mali narod, ali većeg između Beča i Carigrada nemamo”.

Nikola Pašić.

Rusija se uspešno vratila na političku, ekonomsku i vojnu svetsku scenu. U njenim strateškim planovima za zapadni Balkan, Srbija je lider. No, ako se Beograd prikloni NATO-u, što Srbiji nameću prozapadno orijentisani političari, Moskva bi mogla da, u određenim situacijama, gleda na Beograd kao na potencijalnog neprijatelja

Moskva je u svojim strateškim ciljevima, očigledno, zacrtala ruski kam-bek na Balkan. Ekonomski, politički i vojni uticaj, posebno na zapadnom Balkanu, za Rusiju znači ravnopravno učešće u kreiranju evropske budućnosti sa EU i Sjedinjenim Državama. Moskva uspešno sarađuje sa Berlinom i Rimom u „disciplinovanju” država zapadnog Balkana, čiji su režimi pod velikim uticajem Londona i Vašingtona. Njihovim stavovima, politikom koju sprovodi šef Francuske Nikolas Sarkozi, približio se i Pariz.

Na putu velikih našla se i Srbija, koju i Zapad i Istok proglašavaju liderom zapadnog Balkana, ali recidivi prošlosti još nisu u potpunosti oprali loš politički imidž Beograda, već služe moćnicima da Srbiju stave pod svoje okrilje.

Strateška opredeljenja tamo-amo

Politički protivnici Rusije u Srbiji, koji zagovaraju ulazak naše države u NATO, nedavnu posetu premijera Rusije Vladimira Putina, a zatim i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, vide kao cilj Ru­si­je da se spre­či ši­re­nje NA­TO-a, što smatraju su­šti­nom ukup­ne ru­ske po­li­ti­ke pre­ma Sr­bi­ji.

– Podrška Rusije nije ničim uslovljena, i tako nešto u međunarodnoj areni može da se očekuje samo od najboljih prijatelja. A Rusija i Srbija su danas najbolji prijatelji, i to se neće menjati। Ta činjenica nije ni u kakvoj koliziji sa našim strateškim opredeljenjem za evropske integracije – izjavio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić posle aprilskog susreta sa Lavrovim.

U isto vreme ruski ministar je istakao da je teza o tome da Srbiju bliskost s Rusijom može da udalji od EU „zasnovana na staroj logici“.

– Srbija ne mora da bira između Istoka i Zapada. Mislim da je to veštačko suprotstavljanje, jer čak i u dokumentima potpisanim na najvišem nivou između Rusije i EU stoji da procesi daljih evropskih integracija treba da budu od obostrane koristi i za Brisel i za Moskvu – uzvratio je Lavrov.

Zapadu i njegovim političkim pristalicama u Srbiji nepojmivo je da Srbija bude član EU, a istovremeno da ne bude članica zapadne vojne alijanse. To se potpuno kosi sa planom „Anakonda”, koji podrazumeva vojno zaokruženje Rusije, što je cilj Sjedinjenih Država i NATO-a.

Zapadni glasnogovornici kažu da, ako Sr­bi­ja po­sta­ne stra­te­ški sa­ve­znik Ru­si­je u bez­bed­no­snom smi­slu, i traj­no osta­ne izvan NA­TO-a, kao je­di­na „nena­to” ze­mlja u re­gi­o­nu, onda je reč je o po­li­ti­ci da se Sr­bi­ja sta­vi pred svr­šeni čin, ti­me što će se, proglašava­njem stra­te­škog sa­ve­zni­štva, do­na­ci­ja­ma bu­dže­tu, osni­va­njem ru­ske ba­ze u Ni­šu, po­sta­vlja­njem ga­so­vo­da Ju­žni tok i di­plo­mat­skom po­dr­škom u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti pro­tiv Pri­šti­ne, fak­tič­ki sva­ka bu­du­ća vla­da do­ve­sti u po­zi­ci­ju da, i da ho­će, ne mo­že da uđe u NA­TO, jer Severnoatlantski savez ne mo­že da pri­mi­ ze­mlju ko­ja je to­li­ko u slu­žbi ru­ske bez­bed­no­sne po­li­ti­ke.

Nova ruska vojna doktrina, prema kojoj je širenje NATO-a označeno kao najznačajnija pretnja po bezbednost Rusije, predstavlja jasnu poruku te zemlje državama što se dvoume da li da postanu članice Severnoatlantskog saveza ili ne, uključujući i Srbiju.

Na pomolu nova trka u naoružavanju

Prema navodima Leonida Ivašova, potpredsednika Akademije za geopolitičke probleme, „protiv Rusije se aktivno sprovodi američki strateški plan Anakonda, koji podrazumeva zaokruženje Rusije”. Načelnik Generalštaba ruske vojske upozorava da Sjedinjene Države i dalje instaliraju vojne baze širom sveta, uključujući Evropu, kao i Kazahstan i Uzbekistan, a ubrzavaju i proces ulaska Ukrajine i Gruzije u NATO. U takvim uslovima Rusija osnažuje nuklearni štit, posebno u dubinama okeana. Takođe, Moskva, Peking i Nju Delhi jačaju svoje vojne veze, posebno kada je reč o zaštiti voda, jer to je put kojim se najefikasnije širi politički, ekonomski i vojni uticaj.

General Nikolaj Makarov, načelnik ruskog Generalštaba, više puta je upozorio vojni establišment u Moskvi rečima „Oni koji misle da će se situacija u svetu promeniti dolaskom Baraka Obame i nove administracije u Belu kuću, čine veliku grešku”.

Nedavno je general Markov zaključio da će se Svet suočiti sa novom trkom u naoružavanju ako Vašington samostalno započne gradnju raketnog štita u Evropi, bez konsultovanja sa Moskvom i uvažavanja njenih bezbednosnih primedbi. Ruski načelnik generalštaba apelovao je da Pentagon preradi planove, kako raketni štit u Evropi ne bi postao pretnja ruskim nuklearnim snage.

Šef Kremlja Dmitrij Medevedev bio je veoma direktan u reakciji na samovolju Vašingtona da samostalno u Evropi ustroji raketni štit: „Moglo bi da dođe do novog hladnog rata, ako NATO ne bude sarađivao sa Rusijom u pogledu raketne odbrane. Svakako, Rusija je pristala da razmotri plan Zapada u vezi sa saradnjom, kada je u pitanju raketna odbrana na Starom kontinentu, ali Moskva zahteva da predloženi sistem ima zajedničku komandu. No, NATO je odbio taj predlog, a za sada kompromis ne postoji“. S obzirom na takav stav Vašingtona i Brisela, predsednik Rusije Medvedev je rekao: „Ako ne postignemo dogovor, Evropa će se vratiti u rane osamdesete. Ja ne želim da živim u takvoj Evropi”.

Premijer Rusije Vladimir Putin izjavio je više puta da bi Rusija do 2020. mogla da postane jedna od pet vodećih svetskih ekonomija i da bi njena ekonomija trebalo da postane dovoljno jaka da se odupre spoljnim pretnjama: „Budimo iskreni. U modernom svetu, ako ste slabi, definitivno će postojati neko ko će doći i savetovati u kom smeru treba da idete”.

Odgovor Rusije na sva politička, ekonomska i vojna previranja, posebno na Starom kontinentu, odražava se u sloganu Moskve: „Mi znamo šta je dobro, a šta loše!” Političkim jezikom, Zapadu je stavljeno do znanja da Moskva i dalje menja svetsku finansijsku strukturu, kontroliše u velikoj meri energetsko tržište i vojnu moć। Koliko to smeta Vašingtonu i Briselu pokazaće se u oslikavanju rešenja nastalog postavljanjem raketnog štita NATO-a u Evropi bez prihvatanja sugestija Kremlja.