среда, 23. април 2014.

Sjedinjene Američke Države i NATO se zaigrali oko Ukrajine



VEĆ VIĐENO


Američki i NATO prodor ka Rusiji doživeo je debakl u Ukrajini. Plan Zapadne alijanse za približavanje ruskoj granici kroz „demokratizaciju Ukrajine“ i uvlačenje Ukrajine u zagrljaj EU i NATO, po scenariju stratega Zapada bio je predviđen još za 2011. godinu. No, Kremlj je usporio taj scenarijo bočnim političkim i diplomatskim akcijama koje su bile oslonjene na obaveštajne informacije. To se sada apsolutno odslikava kroz zbivanja u Ukrajini.


Autor: Miodrag Dinić



Georgij Alfuzov
Da je Ukrajina još jedan pokušaj Vašingtona da kroz NATO zauzme busiju na granici Rusije, a optužujući Moskvu za destabilizaciju Ukrajine govori i izjava šef vojne obaveštajne službe Evropske unije – admiral Georgij Alafuzof, koji je ocenio da ruska vojska nema nikakve veze sa situacijom u Ukrajini: Govorim o pojedincima koji su preuzeli inicijativu u svoje ruke. To su zabrinuti građani, stanovnici oblasti kojima je maternji jezik ruski. U zauzimanjima administrativnih zdanja i policijskih stanica učestvuje uglavnom lokalno stanovništvo. Učestvuju ljudi koji nisu zadovoljni stanjem stvari, a žive u tim oblastima. No, NATO to saopštnje nije komentarisao  jer (kako je ovih dana rekao i Anders Fog Rasmusen) nikada ne komentariše „informacije obaveštajnih službi”.

No, šefovi britanskih obaveštajnih agencija su upozorili premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona da bilo kakva vojna vojna intervencija Britanije ili NATO u Ukrajini nosi rizik da preraste u pravi rat sa Rusijom. Osnovna poruka obaveštajaca je da zbog Ukrajine ne vredi započinjati Treći svetski rat!  

Agenti MI6 i Odbrambeno-obaveštajne agencije sa terena izveštavaju zvanični London da bi ukrajinska kriza mogla da preraste u krvavi građanski rat, pri čemu bi veći deo istoka Ukrajine mogao da proglasi nezavisnost i pripoji Rusiji. Prema navodima lista Dejli mirror: Ukrajinom su poslednje vreme patrolirale nenaoružane grupe britanskih obaveštajaca i pratili dešavanja na graničnim prelazima i gradovima u kojima je najjače prorusko raspoloženje, kako bi "razjasnili Putinove namere”.


Prema rečima potparola predsednika Putina, Dimitrija Peskova u emisiji „Vaše pravo da znate“ televizije TVC: veoma je tanka granica između revolucionarnog haosa i visoke organizacije, visokog stepena pripremljenosti i finansiranja preciznih operacija s primenom sile za vreme revolucionarnih protesta. U Kijevu nije na sceni bila obična rulja. Ti momci su bili dobro obučeni, dobro pripremljeni. Što je najvažnije - bili su, svoj način, odlično koordinisani. Čovek sa oružjem je uvek strašan i neprijatan, ali na majdanu je sve imalo ne revolucionarni stepen pripremljenosti. To je bila isplanirana, odlično isplanirana i finansirana akcija koja je pripremana unapred.




Vašington  od početka prebacuju krivicu za ukrajinsku krizu na tuđa leđa, navodi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i dalje objašnjava: Prorusko stanovništvo juga i istoka Ukrajine zauzema zgrade administracije, a sada se od Moksve traži da im naredi da se povuku, a takođe da odustanu od zahteva o federalizaciji i decentralizaciji vlasti u Ukrajini.


Povodom novo nastale situacije u Ukrajini i odnosima, Vašingtona i Brisela s jedne strane i Moskve s druge strane, zamenik šefa odbrane Rusije Anatolij Antonov kaže da su podaci da Rusija navodno preti Ukrajini i Evropi vojnim putem – besmislica.

Sva zastrašivanja tvrdnjama da se Rusija nadvila nad Ukrajinom, a da samo što sutra nije stigla do La Manša, Bordoa i Lazurne obale – sve su to gluposti! Mi se bavimo uobičajenim svakodnevnim aktivnostima usmerenim na povećanje borbene gotovosti i gotovosti naših Oružanih snaga, navodi Antonov.

On je demantovao izajve Zapada da Rusija nastavlja koncentraciju svojih snaga na granici sa Ukrajinom. Zapadna vojna alijansa je prvo tvrdila da je reč o 200 hiljada, zatim 100 hiljada, 60 hiljada, 40 hiljada, „a sada govore da je reč o 30 hiljada ljudi”.

Kako zapadna propaganda nije uspela da uveri svetsko jano mnjenje da je Moskva vojno “umešala prste” u Ukrajini, krenula je nova medijska manipulacija. Ukrajinske vlasti poslale su američkoj TV stanici CNN, fotografije za koje tvrde da uniformisani ljudi bez oznaka predstavljaju ruske vojnike.  Administracija američkog predsednika Baraka Obame prihvatila je snimke kao jasan dokaz umešanosti ruske vojske u nemire na istoku Ukrajine. Vlasti u Kijevu su fotografije dostavile i posmatračkoj misiji Oebsa.


Nasuprot tome Vjačeslav Ponomarjev, samoproglašeni gradonačelnik Slavjanska i bivši pripadnik vojnih snaga, objasnio je situaciju:  Kad sam pozvao prijatelje, a oni su gotovo svi bivši vojnici, odmah su se odazvali, ali ne samo iz Rusije, nego i iz Belorusije, Kazahstana i Moldavije.On je takođe odbacio mogućnost das u ljudi u zelenim uniformama pod komandom Kremlja.
Sergej Lavrov


Ne postoji razlog da ne verujemo da Amerikanci vode šou, upozorava ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, misleći na posetu američkog potpredsednika Džoa Bajdena Kijevu i na to da se ona poklopila sa obnovljenim antiterorističkim operacijama na istoku Ukrajine, kao što se početak tih operacija dogodio odmah posle posete šefa CIA Džona Brenona Kijevu.

Prema Lavrovu, situacija u Ukrajini je još jedan primer nastojanja Vašingtona da pridobije zemlju u geopolitičkoj borbi: Amerikanci nisu spremni da priznaju da ne mogu da vode šou u svakom delu planete.


четвртак, 30. мај 2013.

BEZ BLOKADE

Какве везе има химна са тренутним стањем србског народа
Лако је научно доказати да Срби неће бити срећни, сигурни, ни делотворни док не промене своју химну, грб и заставу. Химна је конфузна, грб није исконски, генски, подсећа на раскол и цепање националног бића, а боје на застави нису србске
Проф. др Светозар Радишић
Да би србски народ опстао мора да схвати важност информација. Најбоље би било да држава оформи Институт за информације. О писму и језику би требало да брину људи који желе да србски народ не нестане. Први корак је анализа информација, које допиру до колективне подсвести, а потом и до свести грађана Србије.
Лако је научно доказати да Срби неће бити срећни, сигурни, ни делотворни док не промене своју химну, грб и заставу. Химна је конфузна, грб није исконски, генски, подсећа на раскол и цепање националног бића, а боје на застави нису србске.
Када грб као симбол не симболизује Србе, то је као када се на флашу са ракијом стави етикета за маргарин, али много опасније јер није важно како Србе неко види већ како они себе доживљавају обележени знамењем. Наравно, химна, грб и застава нису узроци србске пропасти, али јесу неки од исхода, одраз рода и сигурно је да могу постати добар информациони образац за национално исцељивање.
То значи да постоји изузетна шанса, можда и последња, да се успостави информационо сагласје и енергоинформациона равнотежа, као основа за друштвени напредак Србије. Све то упркос истини да су римски и папски глосатори и логографи учинили све да Срби не знају ни како се зову, не знају своју историју, не знају ко им је род, заборавили су своју културу, не знају шта је истина о њиховом генетском коду, а страхују пред очевидним новим изазовима и на западу планираним прогонима и асимилацијама.

Анализа химне Републике србије на први поглед

Боже правде, ти што спасе
од пропасти до сад нас,

Синтагма „Боже правде” је неосмишљена и нејасна. Да ли се обраћамо Богу. Па на тај начин од њега тражимо правду, или се обраћамо некаквом „богу правде” из периода многобоштва? Друго, како нас је спасао од пропасти када у њу срљамо? Да ли то значи да бисмо раније скончали да Њега није било?

чуј и од сад наше гласе
и од сад нам буди спас.

То би требало да значи да је до сада чуо наше гласове (вероватно молитве), те да ће нас на исти начин спасавати. Ако ће нас тако спасавати, боље је да нас не спасава.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод.

Боже, спаси, Боже, храни,
српске земље, српски род!

Условно, ова строфа има смисла, али… Од када Бог руком или рукама брани? Зар није довољно да храни србски род. Ако јесте, што тражимо да храни и србске земље?

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,

Све док будемо тражили слогу, у подсвести ће нам бити неслога. Стих „на свак дичан славан рад”, је бесмислен. Посебно са становишта народа. Не сме се у тако важном тексту појавити бесмислица, будући да блокира ум.

слога биће пораз врагу,
а најјачи српству град.

Срби из Србије, реч је о химни Републике Србије, не помињу врага, него ђавола. Очевидно је аутор подредио суштину облику – рими. Стих „најјачи српству град”, је недорађен и недомишљен, а уграђен само ради риме.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод.

Ова два стиха су засад најбоља. Боље би било да су у садашњем времену. За реактивни ум је подеснију облик „на грани блиста братске слоге златан плод”.Оно «нека», значи да тек треба да се догоди, а то је потенцијално и неразумљиво за подсвест.

Боже, спаси, Боже, храни
српске земље, српски род!

Ова два стиха сам прокоментарисао. Како смо у првим редовима химне рекли да смо спасени, и задовољни смо досадашњим спасавањем (тако Бог треба само да настави да ради), а нисмо гладни (то бар још нисмо признали)овај рефрен постаје проблематичан. Највећи проблем је што није у садашњем времену, а само то време постоји и само на такве облике информација подсвест реагује.
 
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром,
Нити је србско чело ведро, нити Бог (хришчански) реагује громом, односно таквом врстом гнева.

благослови Србу село,
поље, њиву, град и дом!

Овде је најбоље то што Срба не зове Србин. Но, ово је мала шала иако истинита. Аутор је мога да буде мало креативнији, када је набрајао шта треба благословити. Све набројано је у материјалној сфери. Недостају душевна и духовна.

Кад наступе борбе дани,
к победи му води ход.

Очевидно је да је аутор навлачио прва два стиха, не би ли их римовао са стиховима из рефрена.

Боже, спаси, Боже, храни
српске земље, српски род!

Ова два стиха (нека врста рефрена) већ сам прокоментарисао.

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај:

Страшно! Посебно за начин функционисања подсвести.

настало је ново доба,
нову срећу, Боже, дај!

Једина истина која је написана у химни је „настало је ново доба”. Чак је то једина реченица, која није на силу поетизована.

Отаџбину српску брани,
петвековне борбе плод.

Недај боже да је Србија плод петвековне борбе ослобађања од Турака (вероватно се на ту борбу мисли). То нема везе са србском историјом. Срби и Србија заслужују бар да се размислио томе ко су и шта су.

Боже, спаси, Боже, брани,
моли ти се српски род!

Ово Боже брани, подсећа на Боже правде. Шта да брани? Шта правде?Најјважнија и највреднија песма неког рода, не сме бити толико бесмислена, будући да је човек пева стојећи, свечано и прима у подсвест.
Прве две речи у химни су довољан разлог да се она мења. То што она у оваквом облику никоме не смета, само је доказ у каквом су интелектуалном стању, србски политичари, научници и песници.

Зашто је химна важна по теорији информација

Информација је основни садржај енергије којим се она самообликује и претвара у материју. У току преобличавања енергије у материју и обратно и самообликовања енергије једино информација остаје неизмењена. Она се условно може избрисати једино у мисаоној фази, на свом извору, док је кошмарна, односно док се не уобличи у речи.
Када постане део информационог омотача, тада ни брисање на извору не помаже, информација постаје вечна. Човек је се само заборавом и „присвајањем“ других информација уместо ње може ослободити. Свака новонастала настала информација гравира се у информациони холограм целог космоса. Информације приказују својства енергије и материје, а уз то условљавају све односе и процесе у универзуму.
Оне су средство за претварање енергије у различите облике и за стварање различитих материјалних стања.
Материја и све врсте енергија су носиоци информација. Стога постоје енергијски (емоције, мисли, нагони) и материјални носиоци информација (магнетне траке, компактни дискови, аудио-касете, филмске траке, слике, фотографије, књиге, односно сваки предмет).
Будући да је живот кретање и ток свепрожимајуће „умне енергије“ између различитих полова одређених информацијама, природно је да се у људском друштву разврставање информација обави у односу на особине и својства живих бића. Као што је већ речено, информације могу да буду у људском телу, животној енергији и души. Свака компонента живог бића прима своју врсту информација.

За избор информација према разним критеријумима неопходни су знање, искуство и мудрост. У зависности од тога на шта утичу, информације могу да материјализују и дематеријализују енергију. Тако једна реч као шифра (кôд) са унапред утврђеним менталним значењем, када се налази у емоцијама или мислима, спаја, обједињава и акумулира енергију.
На тај начин покреће процес измене енергијског стања и преобличавање енергије, промене ритма и учесталост њеног кретања. Овде је реч о најснажнијем космичком утицају, којим се мења суштина (то значи и одлике) онога на шта су информације усмерене.
Григ Бреден (Gregg Braden) верује да се емоције тренутно шире холограмским космосом и при томе информационо мењају и структуру материје (1). Зрачење осећајем из срца, према његовим схватањима, ствара електричне и електромагнетне таласе унутар људских тела, који се преносе на спољашњост и простиру попут мисли. Концентрација осећања веома је моћна у појединцу, а камоли у групи. Бреден тврди да је реч о унутрашњој, природној технологији за остваривање циљева.
Бреденовом методом, која би требало да покаже како душа зрачи, изгледа да се циљно мења стварност. Иако је то заиста чудо, лекари док оперишу срце као да мантрају, изговарају договорену реч, која за све учеснике „медицинског обреда“ значи исто.
На пример, реч „биће“ за њих значи исто што и синтагма „срце без грешке ради“. Резултат је свођење будућег и прошлог времена на време садашње (2), а срчани проблем који је постојао, или би требало да буде решен, управо је решен, односно више не постоји.
Уколико је наведено бар приближно истинито, обједињена информација (информациона мисаона енергија) може време будуће да премести у време садашње. Оно што би се догађало у неком временском интервалу могуће је да се догоди одмах. То значи да се замишљеном речју са одговарајућим значењем може све постојеће враћати у прошлост. Тако реч може да замени целу мисаону процедуру којом се стварају одређене менталне представе при враћању за било који временски интервал било чега у садашњост. Све то, као што је наглашено, омогућава холограмска суштина космоса и људског мозга, јер су све тачке у космосу свевремено и истовремено једнако информисане.
Проблем истинитости информација је несагледиво значајан, тако да је почетак 21. века искушење за цео људски род са становишта истине. Отац Лазар из манастира Острог је тај феномен прокоментарисао на свој начин: „Наш народ уби незнање. Више смо пострадали за ових шездесет година комунизма него за петсто година турског ропства. Није ми јасно како, али тако је. Како се само перфидно убијала душа овог народа. Као да је сам ђаво био у нашим вођама. Још веће је чудо како је народ прихватио као истину толику и такву лаж.“(3)
Информације стварају стварност. Обједињавањем мисли и стварањем критичне масе постиже се веома моћна заједничка ментална представа, заснована на договорном значењу пробраних информација. Та ментална представа се самоостварује преко подсвести енергијски, односно мисаоно умрежених живих бића.
Већина информација којима располаже човек јесу чулне информације, посебно оне које служе за комуникацију. Те информације преко нервног система омогућавају стабилно понашање људи у односу према објективној стварности, и налазе се у свакодневном животу (речи, слике, песме, филмови, појаве, призори догађаја, односи итд.).
Размена информација је суштина биолошких односа, и та врста информација је највише истражена. Занимљиво је да човек релативно мало зна о најважнијим категоријама као што су енергија, информација, емоција, мисао, нагон. Оригиналност и уникатност информација може се схватити на основу сублимираних и симболичних информација у сну.
Оне су упућене особи која сања на исти начин на који се упућују информације у наводно случајним сусретима, оствареним стицајем околности (4). Исте информације имају различито значење за свакога понаособ. Треба их разумети, а то може само особа којој су упућене. Исто важи и за информације које садрже значење бројева.
Разлика између информација и мисли је у томе што мисли преносе информације. Одакле? Па из „умне енергије“. Како? Једноставно, човек је космички, енергијски организам, енергијски утопљен у свемир. Он за комуникацију са космосом користи мисли као вид енергије. Све време је чулно отворен за информације, а несвесно их прима само у стању дремежа, сна и дубоког сна. У стању дубоког сна информације могу да мењају личност.
Посебне информације прибављају се посредством инстинкта и интуиције. Оне делују на нивоу подсвести, а омогућавају правовремену реакцију у односу на искуство (раније запамћене информације), које може да буде и генетско. Те информације не делују на ум, већ на психу и аутоматски изазивају неконтролисане психосоматске промене.
Информације могу да постоје у лековима, системима за заштиту од зрачења, рунама, амајлијама, молекулу ДНК (5), у води. Оне делују само ако их прихвати подсвест несвесно, после дужег утицаја, или посредством менталног низа: идеја – жеља – воља – вера – ментална представа утицаја.
Биљни и животињски свет познају неми говор одговарајућих ритмова, учесталости вибрација и препознатих осећања (6). Неке информације су угравиране, друге прослеђене из прошлости као запис, треће непрестано промењиве.
Тако је очевидно да лососи и све селице имају информацију о претходним миграцијама, односно ритмичком кретању, а да су менталитет, карактер и темперамент људи засновани и на генским информацијама. Уз те тешко промењиве информацијске „записе“, који одређују менталну структуру живих бића, постоје и стално промењиве информације у говору људи, као и у „говору птица“ и „говору делфина“.
Те информације већином припадају несвесним енергијским, некодираним информацијама. Оне су на нивоу свести покретачке и несталне, а када продру у подсвест, подстицајне су и трајне.
Према проф. др Дејану Раковићу емоционално обојене информације могу да се преносе електромагнетном енергијом на ултраниским фреквенцијама, будући да су у истом опсегу са можданим таласима и то: повремено, свесно и несвесно. Занимљиво је да се информације преносе у спектру који се осцилаторно преклапа са вибрацијама електроенцефалографа, вибрацијама у јоносфери и резонантним вибрацијама Земље. Реч је о механизму за размену информација у ултраниском фреквентном опсегу, који помаже већини животињских врста у борби за опстанак. Чини се да јоносфера представља динамичко колективно памћење свих биолошких врста.
Могућност да се енергијски утиче на стање информација у нервно-холограмској мрежи представља значајан услов за развој медицине, психологије, биологије, космологије, физике, технике, филозофије и религије. Уколико се потврде и усвоје резултати истраживања који показују да је могуће избрисати информацију у вези са хипохондријом (7), онда је могуће наћи истоврсно решење за хомосексуалност – брисањем генетске информације која зависнике и заљубљенике у исти пол ставља у ред настраних људи.
На принципима који омогућавају психосоматске промене у људском организму професор Игор Смирнов обликовао је технологију психосондаже. Приликом сондирања могућа је манипулација информацијама, њихово стварање, размештање, кидање, уметање и „брисање“ (8). Уз њену позитивну примену за исцељивање људи од већине неизлечивих болести, та затајена метода се може злоупотребити као најужасније оружје. Наиме, метода омогућава контролисану промену личности, уништавање воље и изазивање депресије. Као што је пред своју смрт признао и Смирнов, реч је о најновијем, изузетно моћном, психотропном и психотронском, у суштини биоенергијском оружју (9).
Пробране информације могу да утичу сугестивно, изазивајући циљно понашање, односно програмирање живих бића, посебно уколико се користе методе које служе за продор у подсвест, као што су медитација, (ауто)хипноза, а исто тако и методе у којима се за манипулисање информацијама примењују микроталасна резонанца или екстраниске фреквенције. Информације је могуће убацити у подсвест (програмирање), мењати (исцељивање) и избрисати (на пример, поништавање информација у мозгу и нервном систему ради „прања мозга“ и „зомбирања“).
Такозвано брисање информација је могуће и ради исцељивања у случају када су претходне информације у подсвести неистините, или ако су штетне за организам.
Показало се да је могућа и лингвистичка заштита подсвести. Наиме, одабрана реч с правовремено додељеним значењем, на нивоу симбола, може да „блокира“ изазивање нежељених информационих промена. Подсвест се затвара када се помисли на одабрану реч, будући да помисао на њу постаје тзв. окидач (10).
На основу истраживања утицаја информација на људски организам уведена је у психоаналитичку праксу и тзв. апаратна инфотерапија. Метода доктора Темњикова уклопила се у савремена научно-техничка и технолошка достигнућа у сфери утицаја информација на људску душу. Дугогодишње искуство лекара у области „оздрављења без лекова“ на основу неурофизиолошких процеса обједињено је применом одговарајућих електромагнетних апарата. У ствари, потврђена је хипотеза да болестан орган шаље негативне сигнале, а болест се може очитавати не само на органима здравог човека, него и у дијагностичким уређајима (11).
Ипак, највредније што нуди Темњиков јесте однос према информацијама значајним за здрав душевни живот. Врхунски стручњак за психолингвистику сматра да је могућа заштита ума и психе помоћу пробраних речи. Реч је о блокади учинка нежељених, бесмислених, несхваћених и опасних језичких провокација.
Подсећање на болест не допушта организму природно, аутоматско самоисцељивање. Речено је да размишљање о болести подразумева освежавање и пробирање информација које су суштина болести. Реч је о повлачењу емоција из заборава, из прошлог у садашње време.
На тај начин се болест утемељује, а ретки су времешни људи, или народи, који неће пронаћи нешто што их тишти. Осим тога, старији и искуснији људи и народи чешће, ради чувања душе, одговарају искрено на питања. То значи да ће већина њих мислити и рећи „како се стварно осећају“.
Ето колико су моћне информације, и то због начина на који их човек прихвата. Да нема информација, не би било спорова, ратова, кретања, живота, ничега у космосу. Зато је истина да је прво била информација (мисао, реч) (12). Због информација и ништа је нешто. Захваљујући истинитој информацији да је све у космосу енергија, могуће је мислити о значају информација. Мисао је само делић свега, и све је само делић мисли. Парадоксално? Свакако, захваљујући информацијама. Информација у емоцијама, мислима и ногону подешава и раздешава људе.
Занимљиво је да информисаност (знање) потискује емоције или отклања узроке њиховог настанка. Руски академик Павел Васиљевич Симонов, истраживач емоција, сматра да се страх, гнев, завист, сета, туга, љубомора, пожуда, болесне жеље, патња и друге за душу опасне емоције јављају у недостатку применљивих информација. Такозване позитивне емоције, као што су срећа, усхићење, сладострашће, ужитак, радост, задовољство, раздраганост, безбрижност, смиреност, опуштеност и знатижеља, настају тек када пристигле информације повећају вероватноћу достизања циља у односу на ишчекивање (13). Логично, зар не?

Применити инфотерапијску методу Генадија Ј. Темњиков

Какве везе има химна са тренутним стањем србског народа? Она је условно последица србске неписмености и недовољног размишљања. Каква год да је била процедура у избору наведеног текста изабране су нелогичне информације. Срби су увек имали сјајне песнике, а ниједан од њих није написао химну.
Када би химна имала тзв. позитиван садржај могла би да послужи за репрограмирање негативних информација у србском националном бићу („колективно несвесном“). То несвесно, подсвест, тренутно садржи болест: апатију, страх од сутрашњице, немар, мржњу према свим дојучерашњим непријатељима… Такве информације само продубљују болест и не дотвољавају Србима да се прену, посегну елан и крену у самоисцељивање и самоусавршавање.
Химна је идеалан информациони образац, који би непосредно мењао стање србске подсвести. Сама помисао на реч „химна“, под којом би сви помислили на нешто позитивно, била би исцељујућа. Начин примене химне је идеалан за (ре)програмирање народа (нације).
Док човек стоји свечано, тих пар минута, довољно је да информације из химне утичу на умну везу свих присутних људи. То је најбоља ритуална магијска метода за утицај на подсвест, проистекла из тајних наука од времена Хермеса Трисмегистуса (оснивач тајне науке), преко Хелене Блавацке, Алистера Кроулија, Израела Регардијеа, Рудолфа Штајнера, до Живорада Михајловића Славинског, Георгија Николајевича Ситина, Ларисе Фотине и Генадија Јаковљевича Темњикова. Не постоји краћи пут до оздрављења србског националног бића.
Подразумева се да том бићу треба прилагодити и грб, који је сада опасан јер сугерише расцеп. Природно је да Србе симболише „коло“, попут розете на манастиру Жича. Међутим, ако треба животиња да симболише србско схватање живота боље је да то буде бик или јелен.
Застава би, на пример, могла да буде црвено – плаво – златна. Ипак, о тако животно важним информационим програмима треба да одлучи труст мозгова у институту за информације. Институт још не постоји, али освешћивање је неузбежан процес, те ће се и он ускоро појавити.


1. Видети: Грег Браден – Спас од рака у три минуте: http://www.youtube.com/watch?v=fD5dsv-nRh0&feature=player_embedded#!
2. Вилијем Пол Јанг, Колиба, стр. 130.
3. Монахиња Јелена (Станишић), Положи наду на Господа, стр. 44.
4. Џејмс Редфилд, Целестинско пророчанство, стр. 226
5. На састанку одржаном од 7. до 10. фебруара 2005. године, на основу тек завршеног истраживања „хуманог генома“, научници су открили да је могуће утврдити такозвани кратки генетски запис, помоћу кога може да се идентификује свака од 10 милиона врста биљака и животиња на планети Земљи. Реч је о митохондријској ДНК, коју је лако изоловати и лако „прочитати“. Процес идентификације и описа свих живих бића на планети је енормно велики посао, али је реч о одсудном задатку.
6. На основу учесталости вибрација (фреквенција ритма) човек разликује све око себе: агрегатна стања, боје, топлоте, тонове, мирисе…
7. Реч хипохондрија потиче од грчке речи хипохондриум и означава подручје абдомена (стомака) који се налази у области јетре, испод десног ребарног лука. Већина хипохондара, односно људи који се жале на болест које нема, уз коју иде страх од болести и смрти, показују да управо из тог подручја стижу болови и шире се. Феномен хипохондрије је описао још Хипократ, а данас има много људи који болују од чувене „болести које нема“. Сличну психолошку уобразиљу „негују“ хомосексуалци.
8. Избрисана информација у људској души или телу, није аутоматски избрисана и у „колективно несвесном“ („умној енергији“, матриксу).
9. Осим Игора Смирнова веома много о методама које се примењују у области психотронике знају генерал Јевгениј Жиљајев, генерал Борис Ратников, академик Виктор Мелентејев, професор Вјачеслав Броников, Вјачеслав Звоников, професор Николај Шатуновскиј, Леонид Каретников, Алексеј Кадочников, Алексеј Дијашев, Олег Зјенкевич, Андреј Ли, Валерија Ордиана…
10. Познати руски лекар психотерапеут Генадиј Јаковљевич Темњиков (1950) заговара примену информационих корекција у превентиви, дијагностици и лечењу тешких облика различитих болести. Шире у књигама Корни зла и Третья сила.
11. Код свих познатих болести добијена су електромагнетна одступања од норме у границама од 0,1 до 100 херца. Следећи већ познат принцип по коме се „слично сличним отклања“ направљен је корективни уређај који шаље електромагнетне вибрације у границама од 0,1 до 100 херца. Корективна верзија је индивидуална. Она се гради зависно од сценарија негативног програма.
12. Неко веома уман и информисан написао је Библију.

13. Према свему судећи, енергије, издвојене у облицима сличним адреналину, због страха, у време сексуалних наслада и сатанистичких, крвавих обреда, напајају и хране ентитете који космички подсећају на „пале анђеле“, а људи још нису свесни њиховог присуства. Та онесвешћеност, односно неосвешћеност је прикривени разлог већине психосоматских поремећаја и поклоничког, неслободног понашања људи.
 Књига проф. др Светозара Ђ. Радишића „Неокортикални рат 4“ може се набавити позивом или поруком на телефон 062/448965, или са линковаwww.svetozarradisic.com i https://sr-rs.facebook.com/RadisicSvetozar

четвртак, 16. мај 2013.

BEZ BLOKADE

Nepoznata knjiga o srpskim manastirima na Kosovu

Mihajlo Pupin, blagodaran duhovni sin Svetog Save


Nepoznata knjiga o srpskim manastirima na Kosovu iz 1918. godine, koju je objavio poznati srpski naučnik Mihajlo Pupin, predstavlja još jedno svedočanstvo da pitanje očuvanja srpskih manastira prelazi lokalne okvire i zato ta srpska kulturna baština mora biti pod okriljem međunarodne zajednice


Mihajlo Pupin je kao jedan od najuticajnijih Ijudi u Americi u vreme Prvog svetskog rata bio je jedna od najvažnijih karika srpske dipiomatije. On je prepoznao ugroženost očuvanja srpskih svetinja, pa je odlučioda objavi knjigu. Za taj posao angažovao je najpriznatije arhitekte tog vremena. Pupin je savršeno dobro znao zbog čega je potrebno da 1918. u Londonu objavi knjigu O srpskoj crkvenoj arhitekturi. koju su pisali engleski arhitekta Tomas Grejem Džekson i Konstantin Jovanović. U postskriptumu ove knjige Pupin je poslao poruku Zapadu da poseti srpske manastire na Kosovu i da upozna srpsku kulturu: Treba da vidi zapadni hriščanski svet kao vredne spomenike jednog naroda koji je kroz svoju istoriju bio duhovni i stvaralački iako je stalno morao da se bori protiv materijalističkih ambicija i razaračkih sklonosti izvesnih osvajačkih naroda.
Posebno je značajan Pupinov postskriptum na kraju knjige iz kog se vidi da je srpska kulturna baština na Kosovu bila ugrožena. Zato je ime Mihajla Pupina najznačajnije za međunarodno predstavljanje Srbije u svetu i danas. On je svoju društvenopolitičku aktivnost ispoljavao u do tada najsloženijem i najburnijem periodu razvitka čovečanstva - u vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Njegov izuzetan doprinos je i u organizovanju i upućivanju srpskih dobrovoljaca, kao i američkih lekara, za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, i pružanju finansijske pomoći u ratne svrhe Srbiji, ali i pomoći školskim i crkvenim ustanovama, kao i izbeglicama i srpskoj ratnoj siročadi. A sve je to radio ne samo kao prvi konzul Srbije u Njujorku nego i kao član američke vlade za vojna pitanja.
Srpski narod je kroz istoriju bio stvaralački, iako je morao da se bori protiv osvajača, napisao je Pupin.
Pupin je u pismu napisao i da se nada da će ova knjiga omogućiti čitaocima iz Velike Britanije i Amerike da po završetku rata posete kamene spomenike u kojima se nalazi mnogo toga od bogate duše i istorije srpskog naroda.
Manastir Gračanica
U knjizi se nalaze tekstovi o Studenici, Žiči, Dečanima, Gračanici, Pećkoj patrijaršiji, Hilandaru i drugim srpskim sveti- njama. A iz njegove zadužbine izdate su posebne knjige o manastirima Studenica. Ravanica, Manasija, Dečani, Kalenić i Markov manastir. Danas knjiga O srpskoj crkvenoj arhitekturi mora biti interesantna i za Unesko. Amerikanci Pupinovog vremena suviše su dobro znali svu veličinu i pojavu Mihajla Pupina u američkom društvu. U poznatom francuskom časopisu Korespoden, za maj 1924. godine, Mihajla Pupina, pre nego što je njegova autobiografija prevedena na francuski jezik, književnik Mark Helis opisuje kao svetsku svestranu ličnost i na kraju navodi: Dodaćemo samo još jednu rečenicu, i ako je postao Amerikanac, i rešio da živi u Americi, ostao je veran svom narodu i svojoj veri. Mihajlo Pupin, naučnik i pronalazač, ostao je i u Americi blagodaran duhovni sin Svetog Save.


                                                                                                            Iz srpske štampe

Dugometražni dokumentarni film o Mihajlu Pupinu, ISTOK FILM DOO BEOGRAD